Majka sam dviju prekrasnih djevoj\u010dica. Jedna je preslatka sedmomjese\u010dna bebica koja voli slu\u0161ati zvuk vlastitog kme\u010danja i s pravom je opsjednuta slavinama za vodu. Druga je dvogodi\u0161nji zvrk koji je, kad ne tr\u010di u krug, uvijek spreman za ma\u017eenje.<\/p>\n\n\n\n
Jedna je ljudska beba, a druga je “krznena beba”. Eto, rekla sam to. Jedna od mojih bebica je pas, mje\u0161anka bostonskog terijera koja voli da je se ljubi u nju\u0161kicu i da je se nosi u ko\u0161ari za bebe.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga me je napala jedna mama koja o svemu ima mi\u0161ljenje i pri tome je iznijela neke ispravne argumente. Dakle, ne, nisam okotila svoje \u0161tene. Ne, \u010dinjenica je da sam je usvojila u lokalnoj udruzi. To\u010dno je i da moj pas ne mo\u017ee re\u0107i “Mama, volim te”, niti \u0107e se brinuti o meni kad ostarim. To\u010dno je i da ga ne mogu ostaviti u vrti\u0107u i moj pas, tehni\u010dki, nije osoba. Ali, dovraga, on je i dalje moja bebica.<\/p>