Uzrujana, iscrpljena i neispavana, o\u010diju nate\u010denih od plakanja, ispri\u010dala nam je gospo\u0111a An\u0111ela iz Zagreba da im se u obitelji dogodila tragedija. “Jako sam se veselila mirovini i samo sam o tom pri\u010dala, a 39-godi\u0161nja k\u0107i mi se tada ve\u0107 neko vrijeme \u017ealila da se ne osje\u0107a najbolje. Ima dvoje djece i puno je radila pa smo tome pripisivali umor, gubitak kilograma i gastritis”, ispri\u010dala nam je.<\/p>\n\n\n\n
Savjetovala je potom k\u0107er da ode napraviti krvnu sliku. “Oti\u0161la je privatno da ne \u010deka, a kad je do\u0161la uredna krvna slika, odahnuli smo, svi su parametri bili u redu. No, nakon nekoliko mjeseci vidno joj se pogor\u0161alo stanje. Tada ju je lije\u010dnica op\u0107e prakse poslala na nekoliko specijalisti\u010dkih pregleda. Na kraju se otkrilo da ima rak”, govori nam.<\/p>\n\n\n\n
“\u0160to da vam ka\u017eem. Na dan kad je saznala da ima rak koji se, dodu\u0161e tek po\u010detno, po\u010deo \u0161iriti, imala je kupljenu ulaznicu za koncert. Ja sam pak za dva dana s kolektivom trebala proslaviti odlazak u mirovinu, organizirala sam plate, kola\u010de i pi\u0107e. Kad sam doznala da mi je k\u0107i tako ozbiljno bolesna, bila sam kao u nekom bunilu. Taj opro\u0161taj od kolega mi je i danas kao u magli, tako sam se osje\u0107ala jo\u0161 jedino kad sam pokopala majku”, ispri\u010dala je iskreno.<\/p>\n\n\n\n
“K\u0107i je bila hitno operirana i mora na zra\u010denja, uzima lijekove. Malo joj je dobro, pa bukne alergija, pa se smiri i tako u krug. Nalazi su joj dobri, ali je \u010desto u bolnici. Preuzela sam brigu za unuke, to je najmanje \u0161to mogu napraviti, da im skuham, operem, opeglam i razvozim ih. I zet to sve radi, naravno, ali on ima zahtjevan posao pa sam sa suprugom podmetnula le\u0111a koliko god je mogu\u0107e”, ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
“Rodbina i prijatelji me zovu, vi\u0161e sam umorna od prepri\u010davanja svega. Neki se ponude pomo\u0107i, neki se samo raspituju za simptome, u strahu za sebe i svoje. Sva\u0161ta \u010dovjek do\u017eivi u ovako te\u0161kim situacijama. Po danu guram, jaka sam, po no\u0107i pla\u010dem i molim se za nju, da ozdravi potpuno. Ne \u0161tedim ni eura da joj pomognem, u\u0161te\u0111evinu sam dala na vitamine, pripravke, prirodnu hranu, djecu. Samo da nam ozdravi”, govori, kao \u0161to bi svaka majka govorila i napravila.<\/p>\n\n\n\n
Razmi\u0161ljaju sada, ka\u017ee, bi li se k\u0107i trebala vratiti na isto odgovorno radno mjesto, gdje je vodila tim ljudi. “Sve to \u010dovjeka na kraju iscrpi, rintaj na poslu, rintaj kod ku\u0107e, zaboravi\u0161 jesti i piti. Jela je \u010dokoladu umjesto gableca. Ne bi smjela dati otkaz, nije dobro ni biti doma u \u010detiri zida, bolesti unato\u010d. Kad pro\u0111e sve terapije i malo oja\u010da, tra\u017eiti \u0107e premje\u0161taj na manje stresan posao, nema veze \u0161to \u0107e joj pla\u0107a biti manja. Sve \u0107e na dobro, uvjeravam se svaki dan iznova. \u017delim ostati jaka, da joj budem podr\u0161ka”, ka\u017ee nam na rastanku gospo\u0111a An\u0111ela. \u00a0<\/p>\n\n\n\n