Mnoge \u017eene u zreloj dobi, posebno one koje postanu bake, ne vole da ih unuci i okolina zovu bakama. Razlozi za to su emocionalne i dru\u0161tvene prirode, budu\u0107i da taj izraz nosi sa sobom stereotip starosti, ali i strogo propisanu dru\u0161tvenu ulogu koja dokida neke ranije izgra\u0111ene identitete.<\/p>\n\n\n\n
Iako je lako razumjeti te \u017eene, \u010dlanovi u\u017ee obitelji \u010desto te\u0161ko prihva\u0107aju takva razmi\u0161ljanja i odluke vezane uz taj naziv. S tim se problemom oglasila i \u010ditateljica magazina Slate<\/em>, koja je ispri\u010dala da ju je svekrva zamolila da je ne zovu bakom. Umjesto toga, odlu\u010dila je smisliti vlastitu “titulu”.<\/p>\n\n\n\n “To je bilo u redu sve dok nije odlu\u010dila da je moj sin zove ‘ama’. Rekla sam da je to previ\u0161e sli\u010dno rije\u010di ‘mama’ i da mi to nije u redu. Srce bi mi bilo slomljeno kad moj sin ne bi znao tko je mama, a tko baka. Suprug ka\u017ee da \u0107e na\u0161 sin sam smisliti nadimak za nju, kao \u0161to je on smislio za svoju baku. Na\u017ealost, tu nije kraj”, ka\u017ee snaha i dodaje da se svekrva ljuti kad joj ka\u017eu da ona nije nikakva “ama”.<\/p>