U na\u0161oj kulturi \u017ertva za obitelj \u010desto se do\u017eivljava kao ideal, osobito kada se radi o \u017eenama u zrelim godinama od kojih se o\u010dekuje podre\u0111ivanje \u017eivota baka-servisu. Istovremeno se osobni u\u017eici nerijetko promatraju kao luksuz, pa \u010dak i dekadencija. Me\u0111utim, istra\u017eivanja pokazuju da u\u017eivanje u \u017eivotu nije samo stvar osobnog izbora, ve\u0107 klju\u010dan \u010dimbenik za o\u010duvanje zdravlja i kvalitete \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi koji u\u017eivaju u \u017eivotu zdraviji su, potvrdilo je to i istra\u017eivanje koje je proveo Andrew Steptoe<\/strong>, profesor fiziologije i epidemiologije. Istra\u017eivanje je objavljeno u CMAJ<\/em> (\u010dasopis Kanadske lije\u010dni\u010dke udruge) i temelji se na podacima iz “Engleske longitudinalne studije starenja” (ELSA), koja je tijekom osam godina pratila 3.199 mu\u0161karaca i \u017eena starijih od 60 godina.<\/p>\n\n\n\n Ispitanici su anketirani o \u017eivotnom zadovoljstvu, a rezultati su korelirani s brzinom hoda, koja je uzeta kao parametar zdravlja. Tako\u0111er je ispitivano imaju li sudionici pote\u0161ko\u0107a u svakodnevnim aktivnostima poput ustajanja iz kreveta, obla\u010denja, kupanja i tu\u0161iranja. Na kraju je potvr\u0111eno da stariji ljudi koji u\u017eivaju u \u017eivotu imaju manji rizik od razvijanja pote\u0161ko\u0107a u svakodnevnim aktivnostima te sporije pokazuju opadanje tjelesnih funkcija. <\/p>\n\n\n\n U\u017eivanje u \u017eivotu zaista pridonosi zdravijoj i aktivnijoj starosti. Osobe koje nisu u\u017eivale u \u017eivotu s vremenom su tri puta \u010de\u0161\u0107e razvijale pote\u0161ko\u0107e u svakodnevnim tjelesnim aktivnostima u usporedbi s onima koji su u\u017eivali u \u017eivotu. \u010cak i kada se ukloni utjecaj materijalnog statusa i zdravih ili nezdravih \u017eivotnih stilova, ova veza i dalje postoji.<\/p>\n\n\n\n “U\u017eivanje u \u017eivotu predvi\u0111a dulji \u017eivot. Stariji ljudi koji u\u017eivaju u \u017eivotu imaju manje izglede da \u0107e umrijeti tijekom sljede\u0107ih pet do osam godina u usporedbi s onima s ni\u017eom razinom u\u017eivanja”, obja\u0161njava profesor Steptoe.<\/p>\n\n\n\n “Prvo \u0161to smo pomislili bilo je da bi razlog za ovaj u\u010dinak mogao biti u tome da ljudi koji ne u\u017eivaju u \u017eivotu ve\u0107 imaju zdravstvene probleme ili probleme s pokretljivo\u0161\u0107u. Mislili smo da su mo\u017eda depresivni. Kad smo mjerili te \u010dimbenike i uklju\u010dili ih u analize, oni su djelomi\u010dno obja\u0161njavali vezu izme\u0111u u\u017eivanja u \u017eivotu, zdravlja i dugovje\u010dnosti, ali samo djelomi\u010dno. Zato mislimo da mo\u017eda postoje izravne veze \u017eivotnih u\u017eitaka s biolo\u0161kim procesima u tijelu koji utje\u010du na tjelesne funkcije”, ka\u017ee profesor.<\/p>\n\n\n\nZanima nas va\u0161a pri\u010da<\/h3>\n\n\n\n