{"id":12221,"date":"2018-01-30T21:16:02","date_gmt":"2018-01-30T20:16:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/?p=12221"},"modified":"2018-01-30T21:16:02","modified_gmt":"2018-01-30T20:16:02","slug":"vesna-je-bez-padobrana-pala-s-neba-i-prezivjela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/2018\/01\/vesna-je-bez-padobrana-pala-s-neba-i-prezivjela\/","title":{"rendered":"Vesna je bez padobrana pala s neba i pre\u017eivjela!"},"content":{"rendered":"

Vesna Vulovi\u0107 (3. sije\u010dnja\u00a01950.\u00a0–\u00a023. prosinca\u00a02016.) JAT-ova stjuardesa pre\u017eivjela je nemogu\u0107e i postala jedno od najpoznatijih imena biv\u0161e dr\u017eave. U\u0161la je u\u00a0Guiennessovu knjigu rekorda\u00a0kao jedina osoba koja je u sije\u010dnju 1972. godine pre\u017eivjela\u00a0pad sa visine 10.160\u00a0metara\u00a0bez padobrana. Prenosimo njen intervju iz RTV revije objavljen daleke 1979. godine.\u00a0<\/em><\/p>\n

Pre sedam godina, stjuardesa Vesna Vulovi\u0107<\/strong> je sedam puta izbegla smrt. Zbunila je vrhunske medicinske stru\u010dnjake i \u0161okirala svet. Pala je sa 10.000 metara i ostala \u017eiva.\u00a0\u010cudo nije bila prava re\u010d. Trebalo je smisliti novu.\u00a0Vesti o Vesni su mesecima bile u centru pa\u017enje svetske javnosti. Kona\u010dno, novinari su digli opsadu. Ali, ne sasvim.<\/p>\n

Stranci jo\u0161 ne daju mira biv\u0161oj stjuardesi koja je prekr\u0161ila sve zakone medicine. Jedan \u0161vedski list je nedavno tra\u017eio intervju preko Saveznog sekretarijata za informacije, a onda je objavio razgovor uz fotomonta\u017eu na kojoj ona dr\u017ei ispod ruke maketu aviona “DC-10”. Aluzija na nedavnu katastrofu kod \u010cikaga je bila vi\u0161e nego jasna.\u00a0Pre toga, italijanski “Oggi” je objavio da \u0107e “devojka s neba postati majka”.<\/p>\n

“Zar je onda \u010dudo \u0161to izbegavam novinare”, ka\u017ee Vesna. “Udala sam se pre \u010detiri godine. Volim mu\u017ea i lepo mi je. Ka\u017eite sami, \u0161ta se beli svet ti\u010de da li \u0107u postati majka? ‘Oggi’ je, rekli su mi, to raspalio na dve stranice. Sva\u0161ta.”<\/p>\n

Dok brzo govori, Vesna ma\u0161e rukama, \u010desto se osmehne, a velike sjajne o\u010di su iste kao pre sedam godina, kad je njena fotografija i \u010dudna pri\u010da obi\u0161la svet. Trude\u0107i se da nas ne uvredi, videlo se da \u017eeli da izbegne razgovor. “Nema sa mnom vi\u0161e ni\u010deg neobi\u010dnog. Sve je normalno. Nije mi jasno \u0161ta vas interesuje.”<\/p>\n

Delimi\u010dno, Vesna je bila u pravu. Zaista ni\u0161ta nije podse\u0107alo na 26. januar 1972. godine i nesre\u0107u koja se dogodila nad \u010cehoslova\u010dkom. Ali, zar to nije neobi\u010dno? Ne samo da je pobedila smrt, nego je postala sasvim normalna \u017eena. Obi\u010dna, na \u017ealost, nikad ne\u0107e biti. Bila je i ostala junakinja dramati\u010dne pri\u010de kakva se dogodila samo jednom u istoriji dobrog starog globusa. Zbog toga joj je, \u010dini se, su\u0111eno da bije bitke sa novinarima.<\/p>\n

Bila je sreda<\/h3>\n

Takva vest jo\u0161 nikad nije obi\u0161la svet: “U sredu, 26. januara u 17.03 \u010dasova, avion Jugoslovenskog aerotransporta na liniji Kopenhagen – Zagreb – Beograd, sa 22 putnika i \u0161est \u010dlanova posade, eksplodirao je nad \u010cehoslova\u010dkom, na visini od deset hiljada metara, neposredno posle preletanja Demokratske Republike Nema\u010dke. Udes je pre\u017eivela jedna \u017eena. Tela putnika i ostaci aviona pali su u atar sela Srpske Kamenice”.<\/p>\n

\u0160umar Bruno Henke<\/strong> je ispri\u010dao: “Cepao sam drva u \u0161upi kad sam za\u010duo eksploziju. Istr\u010dao sam napolje i video kako ljudi lete kroz vazduh. Uto su drumom ve\u0107 tr\u010dali ljudi i usplahireno vikali kako je tu negde pao avion.\u00a0Nekako sam izmakao i tr\u010dao drumom. Odjednom sam iz \u0161ume, s leve strane, \u010duo \u017eenski glas koji je dozivao. Potr\u010dao sam jo\u0161 br\u017ee vo\u0111en tim glasom. Po\u010deo je da se hvata sumrak, sneg je padao i teren je bio klizav.<\/p>\n

Uspuzao sam se \u010detvorono\u0161ke do mesta odakle se glas ve\u0107 sasvim dobro \u010duo. Ispod jednog dela aviona, kao iz oklopa, virile su dve \u017eenske noge. Nagnuo sam se i video plavokosu devojku koja ne samo da je bila \u017eiva ve\u0107 je imala snage i da vi\u010de. S te\u0161kom mukom sam je oslobodio metalnih delova, paze\u0107i dobro da je \u0161to manje pomeram. U vojsci sam nau\u010dio \u0161ta zna\u010di prva pomo\u0107 unesre\u0107enima i koliko ona mo\u017ee i da odmogne ako se ne uka\u017ee stru\u010dno.\u00a0Kad su stigla bolni\u010dka kola, polo\u017eili smo devojku na nosila i predali je u ruke stru\u010dnjaka. Na\u0161 posao je bio zavr\u0161en.”<\/p>\n

“Ej, ljudi. Oj, svete, svi sa planete Zemlje, \u010dujte i verujte: devojka pala sa visine od 10.000 metara, iz aviona koji je eksplodirao, i ostala u \u017eivotu. \u017diva je stigla na Zemlju! I jo\u0161 \u017eivi i \u017eive\u0107e”, napisao je, u feljtonu, specijalni izve\u0161ta\u010d “Ekspresa” Stevan \u0160evi\u0107<\/strong>.\u00a0Tih dana, iz Srpske Kamenice svi novinari su javljali isto.<\/p>\n

\"Pre\u017eivjela<\/p>\n

Ne\u0107u u Nigeriju<\/h3>\n

Vesna se ve\u0107 \u010detiri godine ne preziva Vulovi\u0107, nego Breka. “Mog Nikolu sam upoznala kad sam imala 18 godina. Stariji je od mene tri godine. Dru\u017eila sam se sa njegovom sestrom Nata\u0161om. Dugo je bio samo brat moje drugarice. Onda smo po\u010deli da se zabavljamo. Posle godinu dana, re\u0161ili smo da se ven\u010damo.”<\/p>\n

Vesna i Nikola stanuju u Beogradu, u Bulevaru revolucije, u stanu od 36 kvadratnih metara, koji je Vesna dobila od JAT-a. “Malo je. Jedna soba. Ali, imamo svoje, a to je najva\u017enije. Jednog dana \u0107emo se valjda pro\u0161iriti. Moj brat je malo po\u017eurio. U dvadesetoj godini je postao otac. Ima ve\u0107 dva klinca. I nas svi teraju. Naro\u010dito Nikolini roditelji. Ispri\u010dala sam to jednoj na\u0161oj \u017eeni koja \u017eivi u Italiji, a ona odmah u novine: Vesna \u0107e biti mama!”<\/p>\n

Vesna voli Nikolu, ali Nikola ne voli novinare. Mladi ma\u0161inski in\u017eenjer nema mnogo razumevanja za “sedmu silu”. “Nemojte ni da poku\u0161avate da razgovarate sa njim. Zajedni\u010dka fotografija? Ni govora. Na slu\u017ebenom je putu, a i da je kod ku\u0107e ne bi pristao. Takav je on”, sme\u0161ka se Vesna, a onda saznajemo da je Nikola upravo konkurisao za posao u Africi.<\/p>\n

“Rekla sam mu da ne\u0107u u Nigeriju”, ka\u017ee Vesna. “Volim ovoj posao. Radimo sa putni\u010dkim agencijama na teritoriji Beograda i u\u017ee Srbije. Primamo zahteve za rezervacije mesta i za odobravanje “IT” tura. Onda okrenemo knji\u017eurine, damo im \u0161ifru. Lepo je i dinami\u010dno. Kontakti su poslovni, ali i prijateljski. Ne bih menjala posao ni za \u0161ta na svetu. \u0160ta \u0107u u Nigeriju – da budem doma\u0107ica? Nikola ka\u017ee da \u0107e biti zadovoljan ako dolazim u posete. Uostalom, vide\u0107emo \u0161ta \u0107e biti.”<\/p>\n

Za trenutak smo zastali. U Nigeriju se ne ide vozom. Zna\u010di, ponovo u avion. Leti li Vesna? – hteli smo da pitamo. Kako se ose\u0107a kad je \u010deli\u010dna ptica ponovo digne na visinu od deset kilometara?\u00a0Pogodila je \u0161ta mislimo<\/p>\n

“Koliko sam puta dosad letela? Nemam pojma. Posle sto letova prestala sam da brojim”, smeje se Vesna na\u0161em ustezanju. “Da, letela sam i sa DC-9. Po celoj Evropi. Avioni su ne samo najsigurnije, najkomfornije i najbr\u017ee prevozno sredstvo, nego za mene i najjeftinije. Po\u0161to radim u JAT-u, Nikola i ja dobijemo besplatne karte za godi\u0161nji odmor. Pre dvadesetak dana bili smo u Rimu. Leteli smo, naravno. Da li me je strah? Ni govora! Sad planiramo put malo dalje. U Ju\u017enu Ameriku, ako nam se \u017eelje ostvare.”<\/p>\n

Sedam \u017eivota<\/h3>\n

“Neverovatna sre\u0107a u nesre\u0107i jugoslovenske sjuardese Vesne Vulovi\u0107 vi\u0161e je u podru\u010dju fantasti\u010dne romantike, nego egzaktne medicinske nauke. Za savremenu medicinu to predstavlja \u010dudesan doga\u0111aj”, izjavio je pre sedam godina ugledni nema\u010dki profesor hirurgije dr Heinz Weischedel<\/strong>. “To je, otprilike, isto kao kad bi neka osoba nepromi\u0161ljeno odlu\u010dila da telom zaustavi kompoziciju brzog voza, pa u tome uspela. Nemojte misliti da preterujem.”<\/p>\n

“Duboko sam uveren da je to veoma redak slu\u010daj, \u010dak jedinstven”, rekao je novinarima dopisni \u010dlan Akademije nauka SSSRa, dr Anatol I. Zemjanski<\/strong>. “Bilo je mnogo sli\u010dnih slu\u010dajeva za vreme rata. Ali, biolo\u0161ka i klini\u010dka smrt su, najkasnije u vojnim bolnicama, poklapale kazaljke pre nego \u0161to su \u017ertve imale priliku da poslednji put otvore o\u010di. Vest je zaista fantasti\u010dna za medicinsku nauku.”<\/p>\n

Sli\u010dno su izjavljivali i jugoslovenski medicinski autoriteti. A kako i ne bi. Po na\u0161oj ra\u010dunici, Vesna je sedam puta izbegla smrt.\u00a0Prvi put je mogla da umre zbog nedostatka kiseonika na visini od deset kilometara i smrzavanja na temperaturi od oko minus 50 stepeni Celzijusovih. Drugi put, Vesna je mogla da izgubi \u017eivot zbog nagle dekompresije, kad je bila izlo\u017eena iznenadnoj velikoj promeni pritiska.<\/p>\n

Kad se pojavi rupa na avionu, momentalno se stvori d\u017einovska vazdu\u0161na ma\u0161ina za mlevenje koja ne bira \u017ertve. Vrtlog sve povu\u010de kroz rupu. Vesna je izbegla i tu pogibiju.\u00a0\u010cetvrti put smrt je izbegla padaju\u0107i sa te ogromne visine. Po pravilu sva krv se slije u donji deo tela i srce, obavezno, prepukne.\u00a0A pad na zemlju? Udarac posle propadanja sa 10.000 metara? Zar to nije smrtna opasnost?\u00a0\u0160esti put Vesna je mogla da umre na zemlji. Te\u0161ko povre\u0111ena i lako obu\u010dena, na snegu, svakako bi podlegla da je spasioci nisu tako brzo prona\u0161li.<\/p>\n

Najzad, \u010dak i kad su je prona\u0161li, mlada stjuardesa je imala sre\u0107e. Da lugar Bruno Henke nije bio biv\u0161i vojnik koji zna kako se ukazuje pomo\u0107, da nije postupio stru\u010dno, Vesna bi ipak bila na spisku \u017ertava.<\/p>\n

Ali, sudbina je htela druga\u010dije. Vesna je padala u repu aviona, bila je mlada i izuzetno zdrava i sna\u017ena, rep je udario na padinu obraslu gustom \u0161umom. Odbio se kao metak kad riko\u0161etira, a Vesna je tek tada izletela i brzinom od oko sto kilometara udarila o debelu naslagu snega. Posle svega, u agoniji imala je volje i snage da zove u pomo\u0107. Tako je, te hladne januarske ve\u010deri, u blizini granice izme\u0111u \u010cehoslova\u010dke i DR Nema\u010dke, kod malog mesta u kome su nekad \u017eiveli Lu\u017ei\u010dki Srbi, sre\u0107a poklonila Vesni sedam \u017eivota.<\/p>\n

Ipak, nesre\u0107a<\/h3>\n

Pre godinu i po dana, sre\u0107a je, ipak, Vesni okrenula le\u0111a. Umrla joj je majka, energi\u010dna, uporna i po\u017ertvovana nastavnica fiskulture, koja je mesecima bdela nad \u0107erkom poma\u017eu\u0107i joj da se vrati u \u017eivot. Vesna ka\u017ee da joj je tad bilo mnogo te\u017ee nego posle udesa nad Srpskom Kamenicom. Jo\u0161 joj se doga\u0111a da, kad vidi nekog poznatog, pre\u0111e na drugu stranu ulice. Zna da \u0107e je pitati za majku, a nema snage da odgovori. Od tad nije dala nijedan ispit na Vi\u0161oj \u0161koli za spoljnu trgovinu, koju je odavno upisala. Jednostavno, ne dr\u017ei je mesto.<\/p>\n

A medicina? Dok se oporavljala, rekla je da \u0107e se upisati na medicinski fakultet. “To je bila moja velika \u017eelja. Ali…”<\/p>\n

Ozdravili ste, nastavili sa normalnim \u017eivotom, realnost je pobedila ose\u0107anja? “Pa, mo\u017eda bi i tako moglo da se ka\u017ee.”\u00a0Da li ste ba\u0161 sasvim ozdravili? “Malopre sam srela na stepenicama tetka Daru, sekretaricu generalnog direktora. Zamolila me je da joj pomognem. ‘Boli me noga’, ka\u017ee. ‘Imala sam prelom’. Uvek je boli na promenu vremena. Ja sam slomila levu ruku i nogu, tri desna rebra, dva lumbalna pr\u0161ljena u ki\u010dmi, nekoliko prstiju desne ruke. I nikad me ni\u0161ta ne boli. Ta\u010dnije, pred neku veliku promenu vremena, svrbi me desna ruka. Ona koju nisam lomila. \u010cudno, zar ne?”<\/p>\n

Mesecima posle nesre\u0107e ni\u010deg se niste se\u0107ali. Kad vam se vratilo pam\u0107enje? “Jo\u0161 se ni\u010deg ne se\u0107am. Jo\u0161 imam retrogardnu amneziju. Ne se\u0107am se \u0161ta je bilo jedan \u010das pre nesre\u0107e i vi\u0161e od 20 dana posle. Ka\u017eu da \u0107u se jednog dana mo\u017eda setiti. Sad \u0107u to, naravno, mnogo lak\u0161e podneti.\u00a0Kad \u010ditam o nekom avionskom udesu, kao sad, recimo, o ovom kod \u010cikaga, pomislim: Da li sam ja zaista bila u tom avionu? Ni\u010deg se ne se\u0107am, pa mi je neshvatljivo ne samo da nisam poginula, nego da normalno \u017eivim, radim. Videla sam fotografije, \u010ditala sam izve\u0161taje lekara. Svima su se rasprsla plu\u0107a. Sve mi je to neverovatno. Zaista neverovatno.”<\/p>\n

Nema mesta za uspomene<\/h3>\n

U Srpskoj Kamenici, Vesni su svojevremeno poklonili grumen zemlje. Dobijala je pisma iz celog sveta. 2Sve je to kod tate, u Bir\u010daninovoj. Rekoh vam, Nikola i ja \u017eivimo u 36 kvadrata. \u0160ta da vam pri\u010dam? Dogovarali smo se da li da u kuhinju stavimo sto, ili ma\u0161inu za su\u0111e. I za sto i za ma\u0161inu, jednostavno, nema mesta. Pre dve godine, kad sam jedini put u \u017eivotu bila bolesna – imala sam virusno zapaljenje plu\u0107a. Nikola je nekoliko puta oprao su\u0111e. I pobedila je ma\u0161ina. Tako nemamo sto u kuhinji. Kod tate je kofer pun pisama. Tamo je, valjda, i taj grumen zemlje.”<\/p>\n

Vesna odavno nema vremena za uspomene. Ne lista ise\u010dke iz novina, ne \u010dita pisma.<\/p>\n

\u010cuvate li jo\u0161 belu bluzu u kojoj su vas na\u0161li? Novine su pisale da su vam \u010dehoslova\u010dki lekari sa\u010duvali i vratili taj deo uniforme. “To nije bluza. To su ise\u010deni delovi bluze. Jedino su tako mogli da je skinu. Pretpostavljam da je i to kod tate.”<\/p>\n

Da li ste dobili novac od osiguranja? “Odavno. Petnaest miliona od JAT-a i \u010detiri od socijalnog. I sve sam potro\u0161ila. Prvih godinu dana posle udesa dobijala sam 80.000 starih dinara mese\u010dno. To mi nije bilo dovoljno ni za taksi do Banjice, gde sam morala da idem na rehabilitaciju. Druge godine su mi pove\u0107ali na sto hiljada. Da nisam imala roditelje, ne znam \u0161ta bih radila.<\/p>\n

Koliko ste puta dosad bili u \u010cehoslova\u010dkoj? “Prvi put devet meseci posle udesa, kao gost njihove omladine. Postala sam po\u010dasni gra\u0111anin \u010ce\u0161ke Kamenice, mesta u kome je bolnica i gde me je dr. Randa povratio iz klini\u010dke smrti. Posle toga sam bila jo\u0161 dva puta. Pre tri godine sam i\u0161la sa Nikolom.”<\/p>\n

Divno je \u0161to su me zaboravili<\/h3>\n

Nekad, kad je i\u0161la u kafanu, ili izi\u0161la na ulicu, svi su je zagledali. Bila je poznatija od mnogih glumica. Danas vi\u0161e nije tako. “Ba\u0161 je divno \u0161to su me zaboravili”, ka\u017ee Vesna.\u00a0 “I zbog toga ne volim susrete sa novinarima. Valjda me razumete i ne ljutite se?”<\/p>\n

Bili smo, u stvari, zahvalni. Hteli smo da saznamo \u0161ta se zbilo sa Vesnom Vulovi\u0107 i ona nam je ispunila \u017eelju. Rastali smo se kao stari znanci. Vesna je bila i ostala vesela, srda\u010dna, iskrena, puna \u017eivota.<\/p>\n

“Pre neki dan sam izvadila krajnike. Ve\u0107 prvog dana posle operacije sam jela. Svi se \u010dude da mi se ni\u0161ta nije dogodilo, a ja sam znala da ne\u0107e. Takva sam”, pohvalila se na rastanku.\u00a0Oti\u0161la je ku\u0107i da skuva spana\u0107. Obo\u017eava to jelo, koje Nikola ne voli. Sad je mu\u017e na putu, pa eto prilike za ru\u010dak u kome u\u017eiva.<\/p>\n

A u Srpskoj Kamenici? \u0160umar Bruno Henke verovatno ponekad uzme na krilo unuku Vesnu, plavokosu devoj\u010dicu ro\u0111enu \u0161est nedelja posle udesa, i pri\u010da kako je u olupini aviona, na snegu, na\u0161ao devojku po kojoj je ona dobila ime. Devojku koja \u017eivi daleko, u Jugoslaviji …<\/p>\n

\/autor: Du\u0161an Kraj\u010dinovi\u0107 \/ RTV revija, lipanj 1979.\/ Yugopapir<\/a>\/<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Cijepao sam drva u \u0161upi kad sam za\u010duo eksploziju. Istr\u010dao sam van i vidio kako ljudi lete kroz zrak. Cestom su ve\u0107 tr\u010dali ljudi i usplahireno vikali kako je tu negdje pao avion. Nekako sam izmakao i tr\u010dao cestom. Odjednom sam iz \u0161ume, s lijeve strane, \u010duo \u017eenski glas koji je dozivao. Potr\u010dao sam jo\u0161 br\u017ee vo\u0111en tim glasom. Po\u010deo je da se hvata sumrak, snijeg je padao i teren je bio klizav.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12226,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[1065,188,328],"class_list":["post-12221","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mozaik","tag-avioni","tag-jugoslavija","tag-retro"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12221","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12221"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12221\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12226"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12221"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12221"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12221"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}