“Podjelila bih s vama svoje iskustvo nakon odlaska u mirovinu. Imam 64 godine i oti\u0161la sam u prijevremenu, isklju\u010divo iz obiteljskih razloga. Bila je to odluka koju sam donijela jer mi se \u010dinila nu\u017enom u tom trenutku. Danas, me\u0111utim, smatram da u mirovinu treba i\u0107i samo onaj tko mora po sili zakona ili onaj tko jednostavno vi\u0161e ne mo\u017ee raditi”, pi\u0161e nam u uvodu gospo\u0111a Natalija, po zanimanju medicinska sestra.<\/p>\n\n\n\n
“Da imam dovoljno novaca, sigurno bih putovala i priu\u0161tila si sve ono \u0161to nisam mogla dok sam radila. Moja velika \u017eelja je preseliti se na more, ali bojim se da \u0107e to vjerojatno ostati samo pusta \u017eelja. Iako sam u mirovini, osje\u0107am da bi jo\u0161 mnogo toga mogla do\u017eivjeti i u\u010diniti, no financijske mogu\u0107nosti su ograni\u010dene”, pi\u0161e nadalje.<\/p>\n\n\n\n
Stoga se vratila na tr\u017ei\u0161te rada, o \u010demu ka\u017ee: “Ponovo sam po\u010dela raditi, ovaj put na pola radnog vremena, i to ne\u0161to \u0161to nikad prije nisam radila. Radim kao pomo\u0107nica u nastavi u dobrom kolektivu i jako sam zadovoljna. Ovaj me posao ispunjava na na\u010din na koji nisam o\u010dekivala, a raditi s djecom je ne\u0161to najljep\u0161e. Jedini minus je \u0161to je pla\u0107a slaba, ali uz mirovinu ipak daleko lak\u0161e di\u0161em.”<\/p>