Povodom Me\u0111unarodnog dana \u017eena ispisani su brojni statusi na dru\u0161tvenim mre\u017eama o \u017eenama koje su svoj put kr\u010dile same. Svi mi imamo ili smo imali hrabru \u017eenu pored sebe, \u017eenu koja nam je uzor i oslonac, \u017eenu koja se \u017ertvovala ili izborila za ono \u0161to joj je bilo va\u017eno i ostavila neizbrisiv trag u na\u0161im \u017eivotima.<\/p>\n
Odabrali smo tri osobne Facebook pri\u010de o anonimnim heroinama koje su nam se najvi\u0161e svidjele. Pro\u010ditajte ih u nastavku.<\/p>\n
\u201e\u017dena koja je \u017eivjela s nama, zvale smo ju bakica iako je bila teta moje mame. Iz podravskog sela Ferdinandovac uputila se sama u Zagreb, zavr\u0161ila U\u010diteljsku \u0161kolu i po\u010dela slu\u017ebovati. Nikad se udavala. Uzela moju mamu, osigurala joj \u0161kolovanje i diplomiranje na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.<\/p>\n
Odgajala i mene prepuna ljubavi i znanja. Zahvaljuju\u0107i njoj, imam prva izdanja predragocjenih knjiga s kraja 19. i po\u010detka 20. stolje\u0107a. Umrla kad sam i\u0161la u \u010detvrti osnovne, ali sje\u0107anje na nju je neizbrisivo. Na grobnu plo\u010du uklesano ‘Ovdje po\u010diva srce koje je \u010ditavog \u017eivota kucalo za druge’. Moja heroina\u201c, napisala je uz prilo\u017eenu fotografiju jedna od najpoznatijih hrvatskih feministica Sanja Sarnavka.<\/div>\n
Neobi\u010dno je to kako dalmatinske majke odgajaju svoje sinove da budu barabe i rade \u0161to im se prohtije, dok se k\u0107eri podi\u017eu da trpe, rade i mu\u010de, i eventualno si misle svoje. U sebi. Moja baka je tako\u0111er u\u010dinila sli\u010dno sa svojim sinom, iako je na svojoj ko\u017ei osjetila ru\u017ene posljedice te stare rutine. Moja se baka odlu\u010dila rastati iz nesretnog braka dok je moj otac bio beba. Obitelj njenog mu\u017ea, a mog dide (kojem sam ja govorila “vi” do njegove smrti, u tih nekoliko puta koliko smo se sreli), bila je imu\u0107na, me\u0111utim moja je baka morala otkupiti polovicu svega \u0161to je trebala, pa tako i dje\u010djeg kreveti\u0107a.<\/p>\n
Kada je moj otac napunio 14 godina do\u0161la je u Zagreb, zaposlila se na \u017eeljeznici i \u017eivjela svoj \u017eivot. Ono na \u010demu ja iz svoje obiteljske tradicije mogu \u010destitati \u017eenama njihov dan je detalj njenog \u017eivota, koji bi sasvim sigurno u\u0161ao u Almodovarov film, a to je da je svim budu\u0107im \u017eenama svog biv\u0161eg mu\u017ea, a bilo ih je nekoliko, financijski pomogla kada su po\u017eeljele oti\u0107i od tog \u010dovjeka. Dala im je lovu i nikad je nije tra\u017eila natrag. A o njemu nikada ni\u0161ta ru\u017eno nije rekla. Uprkos svemu, a svega je bilo. (i.j) <\/div>\n
Izbacila ga je kad je saznala za ljubavnicu. Bez sva\u0111e. Ostale smo same na svijetu. Ja u kinderbetu, ona u problemu. Podstanarke. Nikada ga nismo tra\u017eile ni\u0161ta, a on nije nikada ni\u0161ta ni nudio. Nikada nije ru\u017eno govorila o njemu. Nikada nije rekla da joj je te\u0161ko. (a.b.)<\/div>\n