U ovoj crkvi, pojedinih ve\u010deri, \u017eivlje je nego preko puta, u Domu omladine. Okuplja se tu dru\u0161tvo, mahom dvadesetogodi\u0161njaci. Igra se tu stoni tenis, slu\u0161a muzika, razgovara bogougodno, u dvoje, u troje, u vi\u0161e i uvek je tu jedan od dva sve\u0161tenika crkve.\u00a0Me\u0111u mladima koji tu dolaze ima i vernika, ali i nevernika radoznalih da vide, da \u010duju.<\/p>\n
Kada \u201eoca Zvonka<\/strong>\u201c upitate o \u010demu sve pri\u010da sa tim mladim du\u0161ama, odgovori\u0107e neodre\u0111eno, o\u010digledno, sa jasnim ciljem, da se poka\u017ee kako omladina danas ne nalazi odgovore na mnoga pitanja, pa se zato obra\u0107a i njemu, odnosno crkvi.<\/p>\n A u Domu omladine, preko puta jednom nedeljno radi i omladinsko savetovali\u0161te. Mladima je pru\u017eena mogu\u0107nost da u razgovoru sa psiholozima prona\u0111u re\u0161enja za probleme koje svakako imaju. Pa ipak, \u00a0kod oca Zvonka – pune ruke posla. \u010cime to onda ova katoli\u010dka crkva, sve vi\u0161e privla\u010di mlade k sebi?<\/p>\n Mladi od sve\u0161tenika tra\u017ee savete o mnogo \u010demu, \u010dak i o seksualnim problemima. I naravno, dobijaju ih. \u0160to katoli\u010dki sve\u0161tenici, nikakvih seksualnih iskustava nemaju (da li?) i nije va\u017eno.<\/p>\n Na pitanje: seks pre braka \u2013 \u201eda\u201c, ili \u201ene\u201c – otac Zvonko daje ovakav odgovor: \u201eAko imate bure vina, spremljenog za goste, pa nakrenete, malo danas, malo sutra, malo prekosutra. Kada odu gosti, mo\u017eda i ne\u0107ete imati \u010dime da ih poslu\u017eite.\u201c<\/p>\n Seks i vino. Kakva slikovita paralela! Da je danas \u017eiv Boccaccio, \u0161ta li bi on na ovo rekao? Da li bi Voltaire opet uzviknuo: \u201eUni\u0161tite bestidnicu!\u201c\u00a0Ne znamo samo da li otac Zvonko u svom seksi savetu, mo\u017eda bevandu preporu\u010duje kao kompromisno re\u0161enje. Ipak, oni kojima je ovaj savet namenjen, nisu ba\u0161 tako naivni. Proverili smo to.<\/p>\n \u201eMa idi bre! Ja, ako pomalo i verujem u boga, moja \u017eenska jo\u0161 vi\u0161e veruje u mene. Pa zar da je razo\u010daram tamo gde je valjda najva\u017enije?\u201c Tako ka\u017ee jedan brkati momak, Rade<\/strong>, koga me\u0111u ostalima zatekosmo u crkvi Svetog Petra.<\/p>\n Jedan ni toliko nije hteo da ka\u017ee da ga posle dru\u0161tvo u razredu ne zeza. Dolazi u crkvu, jer stvarno veruje u boga, ali ne nalazi re\u010di da objasni \u0161ta zapravo za njega to zna\u010di. Jednostavno, veruje.<\/p>\n A \u0161ta ka\u017ee jedan od nevernika, Bojan<\/strong> recimo, u\u010denik ekonomske \u0161kole? Prekinut u partiji stonog tenisa, ka\u017ee: \u201eNe, ne verujem u boga. A dolazim ovde zbog stonog tenisa. Tu mi je celo dru\u0161tvo. Ima i muzike. Ali, najvi\u0161e dolazim zbog stonog tenisa.\u201c\u00a0Pa zar je ovo jedino mesto u Beogradu gde se mo\u017ee igrati stoni tenis? \u201eDa je jedino, nije. Ali da je besplatno, jeste.\u201c<\/p>\n Kako smo saznali, ima ovde i onih koji svoje ve\u010de provode kombinovano. \u010ca\u0161ica-dve pi\u0107a, preko puta u kafani Grme\u010d, set-dva \u201epobo\u017enog\u201c ping-ponga u crkvi. \u0160ta li bi samo papa rekao?<\/p>\n U crkvu dolazi i dosta devojaka. Jedna od njih, re\u010de studira medicinu. Bila je raspolo\u017eena da nam objasni pojedine stvari o religiji, ali kad nismo shvatili kako to bog i Darwin mogu zajedno, pali smo na ispitu.<\/p>\n foto: Pixavbay<\/p><\/div>\n \u201eVerujem, sre\u0107na sam \u0161to verujem, bogu mogu zahvaliti za mnogo \u0161to sam postigla. \u0160to sam zavr\u0161ila vi\u0161e od pola fakulteta. Napi\u0161ite slobodno to, a moje ime nije va\u017eno. Da, naravno, i moji roditelji dolaze ovde.\u201c<\/p>\n Druga jedna devojka, nevoljno se predstavila kao Mira<\/strong>, nije vernik, ali dolazi zato \u0161to je jako uzbu\u0111uje crkvena atmosfera. \u201eZnate, kad se odvojite od sve te buke, od tog saobra\u0107aja, onda vam mise deluju jako smiruju\u0107e. A tek zvuk orgulja! Pa nije li to zaista bo\u017eanstveno?\u201cobja\u0161njavala nam je sa puno poze ova devojka, u\u010denica jedne beogradske gimnazije.<\/p>\n Dragan Petrovi\u0107<\/strong>, tehni\u010dar, mladi\u0107 je kakav se svakodnevno sre\u0107e na ulici. Od ve\u0107ine svojih vr\u0161njaka razlikuje se po tome \u0161to veruje u boga. Za njega to konkretno zna\u010di \u201epo\u0161tovanje ne\u010dega iznad sebe\u201c. On dolazi u crkvu zbog toga, ali i zbog dru\u0161tva. Zbog stonog tenisa, zbog svoje devojke koju je tu i upoznao.<\/p>\n Zoran Nikoli\u0107<\/strong> jedan od najmla\u0111ih koje smo ovde zatekli, u\u010denik osnovne \u0161kole, vrlo zanimljivo obja\u0161njava svoje prisustvo u crkvi: \u201eJo\u0161 dok sam i\u0161ao u \u0161kolu, baka me dovodila u crkvu i u\u010dila me da se klanjam Devi Mariji. I ona mi je nekako prenela tu ljubav za boga. I tako vam je i sa jo\u0161 nekim mojim drugovima. A ja ustvari i ne znam \u0161ta sam.\u201c<\/p>\n Upoznali smo tokom razgovora jednog mladog lekara<\/strong>. Radi, naravno, u svetovnoj bolnici. Pristao je da razgovaramo, ali bez spominjanja imena i uz napomenu da se ne ube\u0111ujemo ima li ili nema. Stekli smo utisak da je ovaj mladi doktor na izvestan na\u010din \u201esiva eminencija\u201c za gotovo sve one koji su nam se izjasnili kao vernici. Obra\u0107aju mu se sa po\u0161tovanjem. On tvrdi da veruje kako i mnogi koji ka\u017eu da nisu vernici to uistinu jesu.<\/p>\n On to ovako obja\u0161njava: \u201eIma puno mladih koji dolaze kriomice na ven\u010danje. Ako ba\u0161 ho\u0107ete, ima me\u0111u njima i \u010dlanova partije. A znate za\u0161to? Zato \u0161to \u0107e vam u op\u0161tini mati\u010dar na ven\u010danju prvo po\u010deti \u010ditanje zakona o obavezama, du\u017enostima, o jednoj kako da ka\u017eem, ne ba\u0161 prijatnoj strani zajedni\u010dkog \u017eivota. A zar tako treba da izgleda najlep\u0161i dan u \u017eivotu onih koji po\u010dinju zajedni\u010dki da \u017eive. A ovde ih umesto svega toga o\u010dekuje muzika sa orgulja, cve\u0107e sa svodova, pa zar nije to lep\u0161e?\u201c<\/p>\n Sve u svemu, mladi koji se okupljaju u crkvi uslovno se mogu svrstati u dve kategorije. Jedni veruju i religioznost su naj\u010de\u0161\u0107e nasledili u porodici. I danas nije retkost da stariji vernici svoje potomke dovode sa sobom u crkvu. Religioznost, dakle po sistemu sa kolena na koleno. Drugi, njih ima daleko vi\u0161e, ne veruju u boga, a u crkvu dolaze, zbog svega \u0161to im crkva nudi.<\/p>\n Mo\u017ee, dakle, neko da veruje ili ne veruje. Ali, okupljati mlade za druge ciljeve od verskih, da li je to po zakonu? Sem toga, jo\u0161 jedan podatak upu\u0107uje na razmi\u0161ljanje. Jugoslavija je druga zemlja u svetu (ispred nas su samo Poljaci) po broju mladih polaznika verskih \u0161kola.<\/p>\n Crkva je protiv komercijalizacije zabave. Ona nudi sve besplatno. Disko klubove u crkvama, u\u010denja vo\u017enje, sportska igrali\u0161ta, muziku, knjige – razli\u010dite sadr\u017eaje za slobodno vreme.<\/p>\n Ne treba biti ve\u0107i katolik od pape, pa shvatiti da stolovi za stoni tenis u katoli\u010dkoj crkvi Svetog Petra, nisu tu samo sporta radi, da sportski tereni u crkvenim portama ne postoje samo zbog one drevne – mens sana in corpores sano<\/em> – da vozila \u0161to ih crkva stavlja mladima na uslugu nisu kupljena da bi se mladi vozali.<\/p>\n Ne treba mnogo mudrovati da bi se shvatilo, koga to crkva pomenutim na\u010dinom ho\u0107e da prevede \u017eednog preko vode.<\/p>\nSeksualno iskustvo oca Zvonka<\/h3>\n
![\"Koliko](\"https:\/\/www.mojevrijeme.hr\/magazin\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/svecenik-djeca-636x352.jpg\")
Bogu mogu zahvaliti na svemu \u0161to sam postigla<\/h3>\n