Iako mnogi smatraju da nema smisla raditi uz dobru mirovinu, poneku dionicu i izda\u0161nu \u0161tednju u banci, drugi nastavljaju i\u0107i na posao. Ne rade to zbog zarade, nego iz strasti, osje\u0107aja svrhe i zadovoljstva. Svjedo\u010di tome i 80-godi\u0161njak koji se i dalje di\u017ee u pola pet, uredno sla\u017ee vo\u0107e i povr\u0107e u ka\u0161ete i to\u010dno u osam otvara svoju malu trgovinu.<\/p>\n\n\n\n
“U na\u0161oj obitelji kru\u017ei stara izreka koja ka\u017ee da postoje dva stolca koja \u0107e te ubiti u \u017eivotu: elektri\u010dni stolac i naslonja\u010d. Smrtna kazna na meni se ne\u0107e provesti, ili se barem nadam da ne\u0107e, ali nema \u0161anse ni da se povu\u010dem u mirovinu i sjedim pred televizorom. To nije u mojoj naravi ni krvi. Moj je djed gorljivo pokrenuo posao jo\u0161 davne 1975. godine, a otac je nastavio obiteljsku tradiciju i radio do svojih devedesetih”, ispri\u010dao je 80-godi\u0161nji Britanac Robin Blair<\/strong> za Business Insider<\/em><\/a>.<\/p>\n\n\n\n “Moglo bi se re\u0107i da sam u obiteljski posao u\u0161ao jo\u0161 kao beba 1940. godine, kad me mama stavljala pod pult dok je poslu\u017eivala kupce. O\u010dekivalo se da \u0107u u rasadniku pomagati \u010dim nau\u010dim hodati, a do pete godine ve\u0107 sam samostalno sijao sjeme, sadio kupus i brinuo o raj\u010dicama. Sestre, mla\u0111i brat i ja rano smo u djetinjstvu dobili svaki svoj komad zemlje te smo mogli proizvoditi ne\u0161to po \u017eelji i zadr\u017eati zaradu od prodaje uroda. Me\u0111u nama je postojalo prijateljsko natjecanje tko \u0107e ostvariti najve\u0107u dobit. Ja sam se bacio na salatu jer je davala brzi prinos”, otkrio je.<\/p>