Odlazak u mirovinu jedna je od najve\u0107ih promjena u \u017eivotu. Nakon zavr\u0161etka obrazovanja, osnivanja obitelji ili preseljenja u drugu sredinu, umirovljenje je jedan od onih doga\u0111aja koji iz temelja mijenjaju na\u0161 \u017eivot. Odlazak u penziju za ve\u0107inu je pozitivan, no za neke i negativan doga\u0111aj. Za po\u010detak, vi\u0161e ne\u0107emo svakodnevno morati odlaziti na posao, ondje boraviti osam ili vi\u0161e sati i onda se umorni vra\u0107ati ku\u0107anskim obavezama. Na neki na\u010din, napokon postajemo gospodari vlastitog vremena.<\/p>\n
No mnogima nedostaje to svakodnevno dru\u017eenje s kolegama i osje\u0107aj da su u toku doga\u0111aja. Nije, stoga, rijetka pojava da se nakon po\u010detnog odu\u0161evljenja svje\u017ee umirovljena osoba po\u010dne osje\u0107ati pomalo tjeskobno. Tu je onda i financijska strana cijele pri\u010de jer su mirovine u Hrvatskoj jako niske pa mnogi nakon zavr\u0161etka radnog vijeka te\u0161ko spajaju kraj s krajem, a mnogi se zbog toga odlu\u010duju i ponovno aktivirati na tr\u017ei\u0161tu rada nakon \u0161to su svoje ve\u0107 odradili.\u00a0Razgovarali smo s nekoliko umirovljenika koji su nam ispri\u010dali svoja iskustva.<\/p>\n
Oti\u0161la sam u mirovinu nakon 25 godina sta\u017ea. Sada primam oko 1700 kuna i da nema mu\u017ea i njegove penzije, stvarno ne znam kako bih. Zapravo, sigurna sam da bi mi tada pomagale k\u0107eri ali drago mi je da se nas dvoje nekako krpamo i da ne moramo optere\u0107ivati cure. Pa one imaju i svoje obitelji i djecu i ne bi bilo u redu da nama moraju nov\u010dano pomagati. Ja i stari se zasad dobro pokrivamo. On ima bolju penziju jer je radio na rukovode\u0107em polo\u017eaju. Prima oko \u010detiri tisu\u0107e kuna. Ni to nije neki novac ali je puno bolje nego mnogi drugi. A meni je dr\u017eava za 25 godina dala 1700 kuna. Pa tko od toga mo\u017ee \u017eivjeti?<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de samog odlaska u penziju, kad sam prestala raditi bilo mi je drago \u0161to \u0107u biti vi\u0161e s k\u0107erima i tada jednim unukom. Malo vi\u0161e sam putovala i dru\u017eila se s prijateljicama. Stari i ja smo po\u010deli puno vi\u0161e vremena provoditi na vikendici. Ali ne mogu re\u0107i da mi nije malo falio i posao. Pa ja sam imala jako dobre kolege i bilo nam je odli\u010dno na poslu. No sve u svoje vrijeme.<\/div>\n
Oti\u0161ao sam u prijevremenu mirovinu. Zapravo, pobjegao sam \u010dim mi se prvi put pru\u017eila prilika (smijeh). Kad sam prestao raditi, nisam mogao vjerovati da \u0107u ja biti doma, a po\u0161tar \u0107e mi donositi novac. Sjajno! Kad je pro\u0161lo par tjedana, \u017eena mi je iz \u0161tosa rekla da su zvali iz firme da se vratim jo\u0161 ne\u0161to odraditi. Skoro me strefio infarkt! Rekao sam da nema \u0161anse da idem, na \u0161to mi je ona rekla da se samo \u0161alila. \u0160to se novaca ti\u010de, ja sam sve prepustio supruzi. Sad se ona brine o ra\u010dunima, hrani, svemu. Ja vi\u0161e nemam nikakvih obaveza po tom pitanju.<\/div>\n
Radila sam u \u0161koli kao profesorica njema\u010dkog. Oti\u0161la sam u mirovinu, ima ve\u0107\u2026 skoro 15 godina. Tako ne\u0161to. Kad sam prestala raditi, djeca od k\u0107eri su i\u0161la u vrti\u0107 i u osnovnu \u0161kolu pa sam po\u010dela pomagati oko njih, dovoditi ih ku\u0107i, spremati im ru\u010dak ili paziti na njih ako su bolesni tako da roditelji nisu morali uzimati bolovanje. Oko djece ima puno posla pa isprva nisam ni primijetila da sam u penziji. Te \u0161kola, te vrti\u0107, te ritmika, pa onda idemo u park, pa u zoolo\u0161ki. \u010citav dan ti je ispunjen. A kad nisam bila s njima, gledala sam filmove, \u010ditala, rje\u0161avala kri\u017ealjke. Sad su oni ve\u0107 veliki pa ih ne treba \u010duvati, a ni ja vi\u0161e ne bih mogla \u010duvati malu djecu. Godine su tu. Sve u svoje vrijeme. Sad volim oti\u0107i do grada s kumom. Nas dvije smo oduvijek bliske. Odemo i u kazali\u0161ta i na izlo\u017ebu. Ali sve rje\u0111e, moram priznati. Bole me le\u0111a dugo sjediti i hodati pa odemo samo na kavu tu u blizini i doma<\/div>\n
\u010citav sam \u017eivot radio u \u0161pediciji i iskreno jedva sam do\u010dekao mirovinu. Stan u Zagrebu sam ostavio djeci a ja i \u017eena smo preselili na more. To je bilo sjajno razdoblje. Dru\u017eili smo se, kartali, \u0161etali… Ured mi nikad nije falio, iako mi nije bilo lo\u0161e na poslu. Ali svega se \u010dovjek zasiti. Sve se promijenilo kad je supruga umrla. To se dogodilo iznenada. Imala je mo\u017edani udar i za par dana je oti\u0161la. To mi je bio stra\u0161an \u0161ok. Pro\u0161lo je ve\u0107 6 godina ali nikako da se naviknem. Ponekad mislim da bi mi bilo lak\u0161e da je dugo bolovala od ne\u010dega. \u010covjek se onda pripremi na najgore, a meni je ovako to bio ba\u0161 \u0161ok. Neki dan sam nakon dosta vremena vidio jednog starog prijatelja koji je isto kao i ja udovac. On se nakon smrti \u017eene preselio u dom i ka\u017ee da mu je puno lak\u0161e. Ja o domu nisam nikad razmi\u0161ljao, ali sad mislim da to mo\u017eda ne bi bila lo\u0161a ideja. Ne bih se morao brinuti o ku\u0107anstvu, sin i k\u0107er bi tako\u0111er imali manje posla oko mene, a ne bih bio sam. Fali mi dru\u0161tvo<\/div>\n
Oti\u0161ao sam u mirovinu tek nedavno, prije dvije godne i par mjeseci. Imao sam svoju gra\u0111evinsku firmu i radio za sebe a to je onda malo druga\u010dije nego kad radi\u0161 za nekog poslodavca. Firmu sam prepustio sinu i on to sve odli\u010dno vodi, ali ja jo\u0161 uvijek do\u0111em tu i tamo u ured, pomognem oko ne\u010dega. \u010citav \u017eivot sam radio i nije mi tako lako prestati.<\/p>\n
Supruga mi ka\u017ee da bih se sad trebao samo odmarati, ali ja joj ka\u017eem da mene posao ne umara nego me veseli. Volim znati \u0161to se doga\u0111a i pomo\u0107i ako mogu. Ona nikad nije bila zaposlena. Zapravo je na po\u010detku braka, ali kad su do\u0161la djeca, ostavila je sve i posvetila se njima. Kad sam oti\u0161ao u penziju mislila je da \u0107emo vi\u0161e putovati, u\u017eivati, ali mene je malo te\u0161ko natjerati. Mo\u017eda ipek odemo nekud na par dana ovo ljeto. Obe\u0107ao sam joj.<\/div>\n
Oti\u0161la sam u prijevremenu mirovinu kad je k\u0107i rodila. Trebala je pomo\u0107 oko bebe pa sam se posvetila tome. Ubrzo je do\u0161la i druga beba, pa je posla bilo jo\u0161 i vi\u0161e. Stariji unuk je sad krenuo u vrti\u0107, a malenu \u010duvam ja jer se k\u0107i vratila na posao. To mi oduzme \u010ditav dan. Ujutro djeci dam doru\u010dak, onda starijeg vodim u vrti\u0107. Ja i malena pro\u0161etamo, do\u0111emo ku\u0107i. Onda kuham ru\u010dak, pa poslije idem po unuka u vrti\u0107. Onda se s posla vrate k\u0107i i zet, pa ru\u010daju. Popodne malo odmorim, a nave\u010der opet ima ne\u0161to za napraviti: ili ve\u0161, ili su\u0111e, ili pe\u010dem kola\u010de… Po ku\u0107i uvijek ima posla. Ponekad mi se \u010dini da sad imam vi\u0161e posla nego kad sam radila. A bo\u017ee kad se samo sjetim da sam nekad i radila i brinula o svojoj djeci i o ku\u0107i. Uop\u0107e ne znam kako sam sve to stizala. Druga\u010dije je bilo jer sam bila mla\u0111a. Sad mi za sve treba puno vi\u0161e vremena. Mu\u017e mi ka\u017ee da sam se mo\u017eda i previ\u0161e anga\u017eirala i da bih trebala malo usporiti, ali \u0161to kad me djeca trebaju. Takve su bake.<\/div>\n
Kad sam oti\u0161la u mirovinu najvi\u0161e mi je smetala samo\u0107a. Djeca su u drugom gradu, po cijele dane rade i ne stignu \u010desto dolaziti. Mu\u017e mi je umro ima par godina. Prijateljice polagano odlaze jedna za drugom, sve sam vi\u0161e sama, a na to niosam navikla. Nas je doma uvijek bilo puno. Imala sam dvije sestre i dva brata, a ja sam bila najmla\u0111a. Jo\u0161 je \u017eiva samo jedan sestra. Svoje djece imam troje: k\u0107er i dva sina. No svi su odselili i ostala sam sama, a na to nisam navikla. Ma zovu oni i do\u0111u kad god mogu. Znam ja da nemaju vremena i da puno rade, ali svejedno voljela bih da je bar netko ostao u ku\u0107i. Puno gledam televiziju. Ne \u010ditam ba\u0161 vi\u0161e jer mi je jako oslabio vid. Odem u crkvu, malo radim u vrtu i to je to. Onako stara\u010dki i sama\u010dki.<\/div>\n
Ja sam vam vrlo aktivna. Uvijek sam bila takva. Kad sam oti\u0161la u mirovinu nisam ni dana sjedila doma. I sad puno putujem, idem na slikanje i ples i puno se dru\u017eim s prijateljima. Mu\u017e mi je umro prije nekoliko godina, no ja se nisam zatvarala u sebe. Mislim da tu ljudi grije\u0161e. Ostanu u ku\u0107i i nikamo ne izlaze i onda se \u010dude \u0161to su u depresiji. Ja se ne dam. \u010cesto odem i do sina gdje se igram s unu\u010dicama. Imam dvije divne djevoj\u010dice. Kad nisam snjima, odem s mojim prijateljicama na kavu, u kazali\u0161te… Dan mi je ispunjen. Zapravo, ponekad si mislim kako sam prije uop\u0107e imala vremena i\u0107i raditi kad mi i sada dan prekratko traje (smijeh).<\/div>\n