\u201eIgra fudbala je izmi\u0161ljena u Dalmaciji, a ne u Engleskoj? Iliri Dalmati \u0161utirali su ko\u017enatu loptu jo\u0161 pre na\u0161e ere!\u201c pisao je u srpnju 1973. jugoslavenski tisak. Tekst iz \u010dasopisa \u201eA-\u0160\u201c prenosimo u cijelosti.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i upornom istra\u017eivanju sinjskog arheologa Josipa Britvi\u0107a, Dalmatinska zagora je dobila novu, jedinstvenu i za \u010ditav svet pomalo \u010dudnu atrakciju. Po onome \u0161to je Britvi\u0107 utvrdio, a to su kasnije potvrdili i specijalni izaslanici Me\u0111unarodne fudbalske federacije, fudbal se nije rodio u Engleskoj – ve\u0107 u dolini Cetine, nadomak Sinju!<\/p>\n
O tome svedo\u010di dve hiljade stari kameni reljef. On prikazuje mladog \u010doveka i fudbalsku loptu, a nalazi se ugra\u0111en u jednoj porodi\u010dnoj ku\u0107i. Zapravo, ne\u0161to povi\u0161e ulaza u prodavaonicu \u0161iva\u0107ih ma\u0161ina, nadomak samog glavnog gradskog trga.<\/p>\n
Stru\u010dni komentar sa fotosom spomenika prvog fudbala, objavljen je u najnovijem biltenu Me\u0111unarodne nogometne federacije “Fifa News”. Ovo mo\u017ee doneti veliku reklamu za turizam Sinja.\u00a0Sigurno je da \u0107e mnogi arheolozi iz \u010ditavog sveta sada navaliti u grad vite\u0161ke alke, jer \u0107e svi, po obi\u010daju, na samom izvoru zanimljivosti hteti da se li\u010dno uvere u postojanje neobi\u010dnog spomenika.<\/p>\n
Kako je spomenik sa likom mladog \u010doveka i fudbalskom loptom dospeo na ovu zgradu u Sinju? Po obja\u0161njenjima koje nam je pru\u017eio ljubazni sinjski arheolog Britvi\u0107, spomenik je iskopan u selu Gardunu kod Trilja sredinom pro\u0161log veka.\u00a0Ne\u0161to kasnije, prvi vlasnik sada\u0161nje porodi\u010dne ku\u0107ice preneo ga je u Sinj i ugradio u svoju stambenu zgradu \u017eele\u0107i, valjda, da se njegov dom bar po ne\u010demu razlikuje od ostalih u tada malom mestu.<\/p>\n
Time je svom mestu u\u010dinio veliku uslugu. Sada \u0107e spomenik mladi\u0107u i nogometnoj lopti biti dostupniji turistima nego \u0161to bi to, recimo, bio u seocetu Gardunu, koje se ba\u0161 ni po \u010demu ne razlikuje od hiljade sli\u010dnih u zemlji. A sem toga, do njega ne vodi asfaltni put kao do Sinja.<\/p>\n
Kako se i po kojim pravilima igrao onda\u0161nji fudbal u dolini Cetine, nikome nije poznato. Me\u0111utim, sigurno je, po svim obele\u017ejima sa spomenika, da su ga zapo\u010deli negovati jo\u0161 Iliri Dalmati. Bili su to mo\u017eda najodva\u017eniji od svih ilirskih ratnika.\u00a0Poznato je da su se preko 200 godina uspe\u0161no branili pred najezdom Rimljana ne dozvoljavaju\u0107i im da ih pokore kao ostala plemena i narode uz obalu Sredozemlja. I ne samo da su bili sjajni ratnici, ve\u0107 su, u slobodno vreme ve\u0161to uzgajali stoku i bavili se ratarstvom.\u00a0Posebno im je od ruke i\u0161lo obra\u0111ivanje metala i kamena. O tome svedo\u010de mnogobrojni spomenici koje su za sobom ostavili.<\/p>\n
Uz sve svoje delatnosti, itekako potrebne za odr\u017eavanje vrste, Iliri Dalmati su se rado zabavljali, i posebnom ko\u017enom loptom koja je frapantno li\u010dila na dana\u0161nju popularnu “bubamaru”!\u00a0Igrali su neku vrstu fudbala. On je bio toliko popularan i osvajao gledaoce da su ga i pripadnici rimskih legija odmah prihvatili kad im je ve\u0107 jednom uspelo da pokore i podjarme hrabre ratnike iz sada\u0161nje Dalmatinske za gore.<\/p>\n
Dogodilo se to u velikom ratu od \u0161este do devete godine pre nove ere.\u00a0U njemu su hrabri ratnici napokon polo\u017eili svoje oru\u017eje. U sveop\u0161toj romanizaciji i oni su prihvatili sve navika \u017eivota brojnih osvaja\u010da koji tako\u0111e nisu prezali od toga da prihvate i navike domorodaca. Naravno, one koje su im se svidele.\u00a0Tako je igra ko\u017enom loptom dobila nove poklonike. Ubrzo se ona pro\u0161irila na sve rimske legije. Postala je najpopularnija zabava najni\u017eih predstavnika rimske vojske, a negovali su je i zapovednici.<\/p>\n
Kao i svi njegovi vr\u0161njaci i jedan sedamnaestogodi\u0161njak, sin nekog komandanta centurije, zavoleo je igru ko\u017enom loptom. Svaki dan je ve\u017ebao s drugovima. Zato, kad je ne\u0161to kasnije poginuo u jednoj od tada \u010destih bitki, njegov otac je podi\u017eu\u0107i mu spomenik, hteo da se na njemu obele\u017ei i sinovljeva ljubav prema igri prihva\u0107enoj od porobljenih plemena.\u00a0Tako je na nadgrobnom spomeniku, takozvanoj steli, prikazan mladi\u0107 u sportskoj opremi onog vremena – sa ko\u017enim naramenicama. Svojom desnom rukom on dr\u017ei fudbalsku loptu, sastavljenu od niza \u0161estougaonika, \u0161to dovodi do uverenja da se ne radi o kugli ili nekoj drugoj zaobljenoj sportskoj spravi, ve\u0107 o pravoj pravcatoj lopti za igranje prvog fudbala na svetu!<\/p>\n
Ne zna se kada i kako je ovaj spomenik dospeo pod zemlju da bi sredinom pro\u0161log veka bio otkopan i prenesen u Sinj, centar \u010ditavog podru\u010dja. Danas je, uz tradicionalnu “Sinjsku alku” i gradsku tvr\u0111avu sigurno najvrednije istorijsko znamenje tog malog, ali slavoljubivog gradi\u0107a u srcu Dalmatinske zagore.<\/p>\n