Psi po mnogo \u010demu nalikuju ljudima. Izme\u0111u ostalog, u\nstarosti ih mu\u010de brojne degenerativne bolesti, ba\u0161 kao i ljude. Neizlje\u010diva i\nbolna stanja razlog su za\u0161to se neki ljudi odlu\u010duju na eutanaziranje ljubimaca.\nZa njih je to po\u0161teda od muka same \u017eivotinje, ali i po\u0161teda od iscrpljuju\u0107e\nbrige za starog ljubimca. <\/p>\n\n\n\n
Na\u017ealost, postoje i oni koji bolesnu i staru \u017eivotinju jednostavno izbace na ulicu ili ostave u azilu. Neki tre\u0107i pak misle da \u017eivotinji treba pru\u017eiti sve kako bi, \u0161to je mogu\u0107e sretnija, do\u010dekala svoj prirodni kraj. Me\u0111u njima je jedna Engleskinja koja se odlu\u010dila brinuti se o smrtno bolesnim psima. <\/p>\n\n\n\n
Naime, kako se ljudi op\u0107enito te\u0161ko nose sa smrtnom bole\u0161\u0107u i staro\u0161\u0107u ljubimca, u pri\u010du uska\u010de Nicola Coyle<\/strong> i njen The Grey Muzzle hospicij. Poslanje joj je zadnje dane bolesnog psa u\u010diniti sretnima. Coyle je nekada radila kao medicinska sestra, a sada je svoj dom u Mansfieldu pretvorila u hospicij za pse kojima je preostalo manje od \u0161est mjeseci \u017eivota. Pse preuzima od veterinara i, u pravilu, skrbi od dva psa istovremeno. Vi\u0161e, ka\u017ee, ne bi mogla, s obzirom da se zaista trudi olak\u0161ati im bol i u\u010diniti ih sretnima. <\/p>