Prati nas

Ljubav i seks

9 navika ljudi u sretnim vezama

Dugotrajna i stabilna veza puna ljubavi nipošto nije lišena svađa i razmirica. No parovi koji se doista vole i cijene, svađaju se na uviđavan način bez niskih udaraca i podlosti. Evo što o navikama takvih parova kažu bračni savjetnici i psiholozi.

Silvija Novak

Objavljeno

|

Kako sačuvati vezu? Kako sačuvati brak?
foto: Pixabay

Zdrave i kvalitetne ljubavne veze nisu nužni lišene svakog konflikta, već parovi koji su u dugim i sretnim vezama bolje znaju kako se s konfliktima nositi. Nekolicima stručnjaka za pitanje veza otkrila je što to sretni parovi redovito rade kako bi bili, pa, sretni parovi.

1. Daju svome partneru komplimente pred drugim ljudima

Parovi u sretnim vezama govore pozitivno o ovome drugome pred prijateljima, djecom, rodbinom i susjedima. To je upravo suprotno od podcjenjivačkog odnosa kakav imaju oni u nesretnim vezama. Jednostavne pohvale poput “Moj muž je jako spretan” ili “Moja žena najbolje kuha” iznimno su važne za održavanje bliskosti. (Psihologinja Samantha Rodman)


2. Uvijek nađu vrijeme za povezivanje

Ljudi u stabilnim vezama uspijevaju naći vremena za povezivanje sa svojim partnerom. Recimo, šeću psa zajedno, gledaju omiljenu TV emisiju, kuhaju zajedno. Jednostavno skupa obavljaju svakodnevne zadatke. (Savjetnik za veze, doktor Kurt Smith)

3. Smiju se slobodno i često

Moj suprug i ja puno se smijemo. Stvar je u tome da ne možemo dugo biti uzrujani jer jedno od nas uvijek napravi nešto šašavo. Smijemo se raznim stvarima, a smisao za humor je vrlo važan u održavanju veze stabilnom. Ljudi koji se puno smiju obično ne doživljavaju život preozbiljno pa zato imaju i zdravije odnose s drugima. (Psihologinja Marie Land)

4. Cijene partnerove kvalitete umjesto da se zamaraju manama

Kao bračni savjetnik naslušao sam se ljudi koji se žale na svoje partnere. No to su često vrlo slični prigovori. S druge strane, sretni parovi ne žale se puno i u svojem partneru pokušavaju naći ono pozitivno i zahvalni su na tome. (Bračni terapeut Aaron Anderson)

5. Vježbaju empatiju i pokušavaju se zamisliti u partnerovoj koži

Na taj način prevladavaju se nasporazumi česti u vezama.Od neprocjenjive je vrijednosti kad netko može reći: “Ne slažem se s tobom, ali te razumijem i znam zašto se tako osjećaš.” (Bračna terapeutkinja Kari Carroll)

6. Uvijek jave svom partneru kad dolaze kući

Jedan od čestih razloga svađa u vezama je kad se jedan od partnera osjeća zapostavljeno. Jednostavna SMS poruka ili kratki poziv dovoljni su da se partner osjeća sigurno i spokojno. (Psihologinja Samantha Rodman)

7. Nikad ne prestaju s međusobnim flertom

Flert je odličan način da osobe u vezi pokažu međusobnu privlačnost i izraze da im je dobro kad su skupa. Kad flert nestane, veza postaje dosadna i blijeda. Osobe u najčvršćim vezama često međusobno flertaju. (Bračni terapeut Aaron Anderson)

8. Svađaju se bez niskih udaraca

To znači da nema vrijeđanja, etiketiranja ili bolnih primjedbi. Parovi često koriste sarkazam ili zajedljive komentare, a onda se pokušavaju izvući rekavši da su se samo šalili. Partneri u zdravim vezama to ne rade i vole se i poštuju čak i kad se svađaju. (Savjetnik za veze, doktor Kurt Smith)

9. Opraštaju i nastavljaju dalje

Nakon neslaganje oko nečega ne slijedi emocionalna distanca. Oba partnera priznaju svoje greške, ispričaju se i nastave dalje. Uživaju u svojem životu čak i ako su se ranije oko nečeg posvađali. (Psihologinja Marie Land)

.

Ljubav i seks

Au revoir, drugarice! Jugoslaveni se razvode, gdje je nastao problem?

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj svaki treći brak završi razvodom. U bivšoj državi sedamdesetih godina raskidao se svaki deseti brak i to je već tada prepoznato kao rastući problem.

Moje Vrijeme

Objavljeno

|

Autor

“Moja žena me ne razumije” – to zvuči kao otrcana fraza, ali je mnogi izgovaraju. Tako je beogradski časopis za seksualno prosvjećivanje “Eva i Adam” daleke 1970. godine započeo analizu raspada jugoslavenskih brakova. Tekst prenosimo u cijelosti.

Jedan lekar i jedna profesorka razveli su se “zbog neslaganja naravi”. Njihova ispovest pred sudom imala je, međutim, sasvim drugu suštinu. “Moja žena me nije shvatila onakvog kakav sam”, rekao je lekar. “Kao čoveka, kao ljubavnika, kao životnog saputnika. I eto – potražio sam drugu ženu koja me je bolje razumela.”


Ovo je jedan od 25.840 razvedenih brakova samo prošle godine. Prema statistikama, u Jugoslaviji je danas gotovo svaki deseti brak – promašen.

Koji su uzroci ovako masovnih razvoda? Obično slušamo: “o polnoj nezrelosti”, “o ekonomskoj migraciji”, o “dinamičnom razvitku”, o “psihičkim traumama našeg veka”, o “emancipaciji žene”, o “humanizaciji zakonodavstva”. A pred sudom – koji je izgleda postao “najpogodnije” mesto za razgovore o porodičnoj “sreći” – priče o “uzrocima” ipak izgledaju drukčije.

Mašta i stvarnost

Irena je bila srećna kad je mladić zaprosio. Uopšte, svi su budućem bračnom paru proricali lepu budućnost. Nikome, pa ni Ireni nije padalo na um da će koreni njihovog razvoda početi još prve bračne noći.

Dvadeset šestogodišnji mladić, sada muž, bio je do juče ljubavnik jedne zrele žene. Prvu bračnu noć sa “neiskusnom” osamnaestogodišnjom Irenom doživeo je kao “neprijatno razočarenje”.

Potražio je ljubavnicu još u medenom mesecu. A na sudu je mogao samo da kaže: “Ljutio sam se na Irenu. U svojoj mašti sam sve to drukčije zamišljao. Nesvesno sam tražio bolju partnerku.”

Kad oni koji se bave razvodima brakova zbiraju uzroke. (Ovaj primer je verovatno u onoj grupi “polne zrelosti ili nezrelosti”)

Au revoir, drugarice!

Njih dvoje su bili 15 godina u braku. Sa dvoje dece i njegovom skromnom platom porodica se nije mnogo razlikovala od desetine drugih. Onda je on pre nekoliko godina otišao na rad u Francusku.

U početku je redovno pisao i dolazio za božične praznike. Ali, poslednji put je došao da na sudu “pristane” – na razvod. Jednog Božića “priznao” je majci svoje dece da je u lepšem svetu našao bolju ženu. Ona: šta je mogla? Podnela je tužbu za razvod braka.

“Poznavao sam ovu porodicu”, priča sudija provincijskog suda. “Imao sam žarku želju da ih pomirim. Ali to bi bilo samo krpljenje nečega što je bar u njegovoj psihi sigurno već bilo – puklo. Odvezao se kolima strane registracije i nikad ga više nisam video. Samo ponekad sretnem njegovu bivšu ženu. Ne priča o svojoj sudbini. Samo svakog prvog u mesecu čeka poštara – sa alimentacijom. (Primer “ekonomske migracije”)

Gorko iskustvo

“Bilo je to pre nekoliko godina”, priča ovaj isti sudija. “Nedavno, prilikom jednog drugog slučaja setio sam se one porodice.”

Čovek koji je tada stajao pred sudijom, bio je do pre godinu dana marljiv službenik filijale Socijalnog osiguranja u njihovom mestu. Ali, jednog dana ukazala se prilika: dobio je bolje radno mesto – u centrali u Beogradu.

Svakog dana je putovao 60 kilometara, a uveče se vraćao da bi sa svojom ženom, uvek iz početka, maštali o tome kako će jednog dana dobiti stan u Beogradu – i svi se preseliti. Žena koja je nekad završila Srednju ekonomsku školu nikad se nije zaposlila.

Sada međutim, kada on po ceo dan nije bio kod kuće počela je da misli o tome. Kad mu je jedne večeri saopštila da je našla posao u njihovom malom gradu, bio je prilično iznenađen. Ipak, šta je mogao, dozvolio je i – sve je počelo.

“Sve češće, kad sam se uveče vraćao, ona nije bila kod kuće”, rekao je on kasnije na sudu. “Sve manje je imala vremena za mene i decu. I uvek je, s nekom ljutnjom, imala “opravdanje” za svoje odsustvovanje. Trpeo sam to mesecima, a onda sam najzad shvatio da je lopta pukla. Pokupio sam decu, našao sobu u Beogradu, a nju ostavio njenom preduzeću i obavezama.” Nedavno su se i zvanično razveli. (Primer “emancipacije žene”)

Erotski časopis Eva i Adam

Naknada štete za “prestanak ljubavi”

Zašto se Jugosloveni, zaista, razvode? Neuspešnim jugoslovenskim brakovima bave se poslednjih godina i naučnici i zakonodavci. Sociolozi, psiholozi, pravnici ispisuju studije o tome. Ali kad su u pitanju UZROCI, njihova se mišljenja retko presecaju u zajedničkoj tački. Jedno je očigledno: mišljenja o razlozima za razvod veoma je mnogo.

Sve to svedoči o tome, rečeno je na jednom nedavnom savetovanju, kad je u pitanju jugoslovenski brak, društvu u toj oblasti predstoji i te kako veliki posao. Valjda je zbog toga, u predlogu novog Zakona o porodici, zakonodavac mnogo više “zabrinut” za posledice razvoda.

Društvo je dužno da zaštiti porodicu i ličnost ako je već u krizi – brak. Komisija za kodifikaciju porodičnog zakonodavstva Savezne skupštine pita se između ostalog: da li zakon treba da predvidi posle razvoda, pored izdržavanja, i druge mere zaštite “oštećenog” bračnog druga. Na primer: naknadu štete.

Jedni su kategorični: to je stvar građanskog prava a ne zakona o porodici. Drugi imaju sasvim oprečno mišljenje i ubedljive argumente: razvodom se bitno menja društveni i lični položaj jednog bračnog druga.

U kakvom se položaju nađu muškarac ili žena posle razvoda? Žene više nego muškarci su na milosti i nemilosti sudbine. Samo jedne od proteklih godina, oko 10.000 žena Jugoslavije ostalo je posle razvoda – bez sredstava za život.

U jednom desetogodišnjem periodu, u sedamdeset odsto svih razvedenih brakova, žene nisu imale nikakvu školsku spremu. Računa se da 15.000 njih ostanu bez ikakve stručnosti i mogućnosti za zapošljavanje.

“Napustila sam studije i zaposlila se da bi on studirao”, rekla je jedna žena. “Kad je završio fakultet i postao ugledan član društva, napustio me je jer mu više nisam intelektualno odgovarala. Prava ironija. A za mene je sada sve kasno. Imam 40 godina i doživotno ću ostati sitan službenik.”

Da li će konačni tekst zakona priznati ovo pravo “oštećenima” – odlučiće poslanici. Ali, ma kakva da bude definitivna odluka, najmanje 20.000 razvedenih Jugoslovena željno je očekuje. (Predrag Kostić / Eva i Adam, prosinac 1970. / Yugopapir)

Nastavi čitati

Život počinje s 50!

Mi smo medij zajednice. Razbijamo predrasude o starenju i starosti – živimo. Pratimo teme zdravlja, zdravstvene, obiteljske i mirovinske politike, politike, kulture, zabave, znanosti i životnog stila. Želimo vas ohrabriti, povezati i inspirirati kako biste zdravije i aktivnije uživali u životu. Poštujemo različitosti, promoviramo toleranciju i potičemo argumentiranu raspravu. Naš moto je: Živite brzo, umrite stari. Jako stari.

EPP