Prati nas

Ljubav i seks

Stariji parovi otkrili tajnu sretnog i dugog braka

Zašto neke veze traju i po nekoliko desetljeća, dok druge pucaju već na prvoj prepreci? To je pitanje za milijun dolara na koje, međutim, ne postoji jednoznačan odgovor. No malo bliže rješenju došli smo zahvaljujući savjetima onih kojima je pošlo za rukom uspostaviti dugu i sretnu vezu.

Silvija Novak

Objavljeno

|

Kako biti sretan u braku? Kako biti sretna u braku?
foto: Pixabay

Koja je tajna dugog braka? Ili možda još bolje pitanje: kako pronaći onog ili onu pravu? Skupina znanstvenika potražila je odgovor služeći se serijom upitnika i intervjua.

Gerontolog sa Sveučilišta Cornell, Karl Pillemer, vodio je istraživanje koje je prikupilo podatke o 400 Amerikanaca starijih od 65 godina. Zamoljeni su da ispune upitnike vezane uz odnos s njihovim partnerom, ljubavni život i vezu. Pitanja osobne prirode postavljana su i onima koji su u sretnoj vezi po 30, 40 pa i 50 godine, kao i onima koji su razvedeni kako bi se ustanovilo što je pošlo po zlu.


Pillemer je objasnio povod za tako opsežnu i dubinsku studiju. “Umjesto da se fokusiramo na mali broj priča, moj je cilj bio uzeti u obzir ‘mudrost mnoštva’ i prikupiti što više podataka i savjeta o vezama i ljubavi od različitih ljudi s mnogo godina iskustva u zajedničkom životu i sve te podatke obraditi na znanstveno vjerodostojan način.” Prenosimo pet najvrjednijih zdravorazumskih savjeta koji su proizašli iz Pillemerove analize.

Komunikacija

Jedan od najčešćih savjeta starijih mlađima je: komunicirajte. “Većina ispitanih vjeruje da se većina bračnih problema može riješiti otvorenim komunikacijom i razgovorom, a za većinu propalih brakova kriv je upravo manjak komunikacije”, kaže Pillemer.

Prikočite

Sljedeći savjet je bio da se u brak ne srlja prerano. “Mnogi su savjetovali da se u brak ne ulazi u izrazito mladoj dobi već da se pričeka da se partnera bolje upozna i da zajedno prođete kroz različita iskustva.”

Brak je ugovor

Također, ispitanici su savjetovali da se braku pristupi kao cjeloživotnoj obavezi. “Umjesto da na brak gledate kao na dobrovoljno partnerstvo koje traje samo onoliko koliko traje strast, stariji preporučuju da na brak gledate kao na obavezu koju treba poštovati čak i onda kad stvari nisu idealne. Ako se potrudite prebroditi teška vremena, to se kasnije može isplatiti i rezultirati čvršćim odnosom.”

Spojene posude

U središtu svega je timski rad. “Svaka poteškoća, bolest ili teško iskustvo jednog partnera, problem je i drugog partnera.”

Sličnosti se privlače

Sličnosti će vam pomoći da se povežete. “Najvažnije je dijeliti slično mišljenje kad je riječ o ključnim stvarima kao što je odgoj djece, odnos prema novcu, religiji i sličnome.”

.

Ljubav i seks

Au revoir, drugarice! Jugoslaveni se razvode, gdje je nastao problem?

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj svaki treći brak završi razvodom. U bivšoj državi sedamdesetih godina raskidao se svaki deseti brak i to je već tada prepoznato kao rastući problem.

Moje Vrijeme

Objavljeno

|

Autor

“Moja žena me ne razumije” – to zvuči kao otrcana fraza, ali je mnogi izgovaraju. Tako je beogradski časopis za seksualno prosvjećivanje “Eva i Adam” daleke 1970. godine započeo analizu raspada jugoslavenskih brakova. Tekst prenosimo u cijelosti.

Jedan lekar i jedna profesorka razveli su se “zbog neslaganja naravi”. Njihova ispovest pred sudom imala je, međutim, sasvim drugu suštinu. “Moja žena me nije shvatila onakvog kakav sam”, rekao je lekar. “Kao čoveka, kao ljubavnika, kao životnog saputnika. I eto – potražio sam drugu ženu koja me je bolje razumela.”


Ovo je jedan od 25.840 razvedenih brakova samo prošle godine. Prema statistikama, u Jugoslaviji je danas gotovo svaki deseti brak – promašen.

Koji su uzroci ovako masovnih razvoda? Obično slušamo: “o polnoj nezrelosti”, “o ekonomskoj migraciji”, o “dinamičnom razvitku”, o “psihičkim traumama našeg veka”, o “emancipaciji žene”, o “humanizaciji zakonodavstva”. A pred sudom – koji je izgleda postao “najpogodnije” mesto za razgovore o porodičnoj “sreći” – priče o “uzrocima” ipak izgledaju drukčije.

Mašta i stvarnost

Irena je bila srećna kad je mladić zaprosio. Uopšte, svi su budućem bračnom paru proricali lepu budućnost. Nikome, pa ni Ireni nije padalo na um da će koreni njihovog razvoda početi još prve bračne noći.

Dvadeset šestogodišnji mladić, sada muž, bio je do juče ljubavnik jedne zrele žene. Prvu bračnu noć sa “neiskusnom” osamnaestogodišnjom Irenom doživeo je kao “neprijatno razočarenje”.

Potražio je ljubavnicu još u medenom mesecu. A na sudu je mogao samo da kaže: “Ljutio sam se na Irenu. U svojoj mašti sam sve to drukčije zamišljao. Nesvesno sam tražio bolju partnerku.”

Kad oni koji se bave razvodima brakova zbiraju uzroke. (Ovaj primer je verovatno u onoj grupi “polne zrelosti ili nezrelosti”)

Au revoir, drugarice!

Njih dvoje su bili 15 godina u braku. Sa dvoje dece i njegovom skromnom platom porodica se nije mnogo razlikovala od desetine drugih. Onda je on pre nekoliko godina otišao na rad u Francusku.

U početku je redovno pisao i dolazio za božične praznike. Ali, poslednji put je došao da na sudu “pristane” – na razvod. Jednog Božića “priznao” je majci svoje dece da je u lepšem svetu našao bolju ženu. Ona: šta je mogla? Podnela je tužbu za razvod braka.

“Poznavao sam ovu porodicu”, priča sudija provincijskog suda. “Imao sam žarku želju da ih pomirim. Ali to bi bilo samo krpljenje nečega što je bar u njegovoj psihi sigurno već bilo – puklo. Odvezao se kolima strane registracije i nikad ga više nisam video. Samo ponekad sretnem njegovu bivšu ženu. Ne priča o svojoj sudbini. Samo svakog prvog u mesecu čeka poštara – sa alimentacijom. (Primer “ekonomske migracije”)

Gorko iskustvo

“Bilo je to pre nekoliko godina”, priča ovaj isti sudija. “Nedavno, prilikom jednog drugog slučaja setio sam se one porodice.”

Čovek koji je tada stajao pred sudijom, bio je do pre godinu dana marljiv službenik filijale Socijalnog osiguranja u njihovom mestu. Ali, jednog dana ukazala se prilika: dobio je bolje radno mesto – u centrali u Beogradu.

Svakog dana je putovao 60 kilometara, a uveče se vraćao da bi sa svojom ženom, uvek iz početka, maštali o tome kako će jednog dana dobiti stan u Beogradu – i svi se preseliti. Žena koja je nekad završila Srednju ekonomsku školu nikad se nije zaposlila.

Sada međutim, kada on po ceo dan nije bio kod kuće počela je da misli o tome. Kad mu je jedne večeri saopštila da je našla posao u njihovom malom gradu, bio je prilično iznenađen. Ipak, šta je mogao, dozvolio je i – sve je počelo.

“Sve češće, kad sam se uveče vraćao, ona nije bila kod kuće”, rekao je on kasnije na sudu. “Sve manje je imala vremena za mene i decu. I uvek je, s nekom ljutnjom, imala “opravdanje” za svoje odsustvovanje. Trpeo sam to mesecima, a onda sam najzad shvatio da je lopta pukla. Pokupio sam decu, našao sobu u Beogradu, a nju ostavio njenom preduzeću i obavezama.” Nedavno su se i zvanično razveli. (Primer “emancipacije žene”)

Erotski časopis Eva i Adam

Naknada štete za “prestanak ljubavi”

Zašto se Jugosloveni, zaista, razvode? Neuspešnim jugoslovenskim brakovima bave se poslednjih godina i naučnici i zakonodavci. Sociolozi, psiholozi, pravnici ispisuju studije o tome. Ali kad su u pitanju UZROCI, njihova se mišljenja retko presecaju u zajedničkoj tački. Jedno je očigledno: mišljenja o razlozima za razvod veoma je mnogo.

Sve to svedoči o tome, rečeno je na jednom nedavnom savetovanju, kad je u pitanju jugoslovenski brak, društvu u toj oblasti predstoji i te kako veliki posao. Valjda je zbog toga, u predlogu novog Zakona o porodici, zakonodavac mnogo više “zabrinut” za posledice razvoda.

Društvo je dužno da zaštiti porodicu i ličnost ako je već u krizi – brak. Komisija za kodifikaciju porodičnog zakonodavstva Savezne skupštine pita se između ostalog: da li zakon treba da predvidi posle razvoda, pored izdržavanja, i druge mere zaštite “oštećenog” bračnog druga. Na primer: naknadu štete.

Jedni su kategorični: to je stvar građanskog prava a ne zakona o porodici. Drugi imaju sasvim oprečno mišljenje i ubedljive argumente: razvodom se bitno menja društveni i lični položaj jednog bračnog druga.

U kakvom se položaju nađu muškarac ili žena posle razvoda? Žene više nego muškarci su na milosti i nemilosti sudbine. Samo jedne od proteklih godina, oko 10.000 žena Jugoslavije ostalo je posle razvoda – bez sredstava za život.

U jednom desetogodišnjem periodu, u sedamdeset odsto svih razvedenih brakova, žene nisu imale nikakvu školsku spremu. Računa se da 15.000 njih ostanu bez ikakve stručnosti i mogućnosti za zapošljavanje.

“Napustila sam studije i zaposlila se da bi on studirao”, rekla je jedna žena. “Kad je završio fakultet i postao ugledan član društva, napustio me je jer mu više nisam intelektualno odgovarala. Prava ironija. A za mene je sada sve kasno. Imam 40 godina i doživotno ću ostati sitan službenik.”

Da li će konačni tekst zakona priznati ovo pravo “oštećenima” – odlučiće poslanici. Ali, ma kakva da bude definitivna odluka, najmanje 20.000 razvedenih Jugoslovena željno je očekuje. (Predrag Kostić / Eva i Adam, prosinac 1970. / Yugopapir)

Nastavi čitati

Život počinje s 50!

Mi smo medij zajednice. Razbijamo predrasude o starenju i starosti – živimo. Pratimo teme zdravlja, zdravstvene, obiteljske i mirovinske politike, politike, kulture, zabave, znanosti i životnog stila. Želimo vas ohrabriti, povezati i inspirirati kako biste zdravije i aktivnije uživali u životu. Poštujemo različitosti, promoviramo toleranciju i potičemo argumentiranu raspravu. Naš moto je: Živite brzo, umrite stari. Jako stari.

EPP