Prati nas

Show

Đurđica Barlović: Dalje moram sama

‘Tražila sam Rajka da mi napiše pjesme, ali nije imao vremena’, ispričala je mnogima najdraža pjevačica Novih fosila nakon što se je otisnula u solo vode. O mladoj Sanji Doležal koja ju je zamijenila, ispričala je sve najbolje.

Objavljeno

|

Pjevačice Novih fosila
Đurđica Barlović i Novi fosili (foto: Studio)

‘Tražila sam Rajka da mi napiše pjesme, ali nije imao vremena’, ispričala je Đurđica Barlović, mnogima najdraža pjevačica Novih fosila, nakon što se je otisnula u solo vode. O mladoj Sanji Doležal koja ju je zamijenila, govorila je sve najbolje te 1984. godine za beogradsku RTV reviju. Razgovor prenosimo u cjelosti.


Kada je Đurđica Milićević-Barlović napustila “Nove fosile”, u to vreme sigurno najpopularniju pop-grupu u našoj zemlji, svi smo se pitali da li će “Fosili” preživeti bez svoje simpatične članice i da li će, pak, popularna pevačica zadržati publiku. Sada je već jasno da je grupa, ne samo preživela krizu, nego je iz nje izašla podmlađena i uz pomoć ljupke Sanje Doležal osvojila novu publiku.

O Đurđici se do sada nije ništa znalo. Da li se povukla ili će nastaviti solističku karijeru? Ovih dana dilema je rešena: izlazi LP ploča Đurđice Milićević-Barlović. Verovatno je da će Đurđica ponovo pridobiti svoju publiku.

Ipak, zašto je to bilo potrebno?

Bili smo sedam godina zajedno. Pokazalo se da nam je ta godina bila kritična, kao u braku. Nema tu puno šta da se priča. Jednostavno, u nekim stvarima se nismo mogli složiti pa smo odlučili da svako ide na svoju stranu.

Da li je to neslaganje bilo u vezi sa vrstom muzike koju ste pevali?

Ne. Što se tiče muzike sve je štimalo. Nismo se složili po pitanju poslovne politike. Muzika je imala uspeha. Zato mi nije bilo lako da odem u nepoznato.

“Fosili” su vam očigledno našli dostojnu zamenu. Da li se vama dopada Sanja?

Dopada mi se. Zgodna je, mlada, pokretna na bini.

Đurđica Barlović

Đurđica Barlović

Šta se sa vama događa pošto ste napustili grupu?

Počela sam da sarađujem sa grupom “Arbaleta”. Dogovorili smo se da me prate na koncertima. U međuvremenu sam prikupljala materijal za ploču. To je dugo trajalo, jer sam želela da ploča bude kvalitetna. Ponuđen mi je veliki broj pesama. Mnogi poznati kompozitori poslali su mi svoje kompozicije. Ali ja nisam birala imena kompozitora nego lepe pesme.

Koja je to vrsta muzike?

To je komercijalna pop-muzika. Malo je drugačije od onoga što rade “Fosili”, ali je u istom stilu. Ljudi me tako poznaju, to od mene očekuju i normalno je što im to nudim. Pesme sa ploče sam pevala uživo i ljudi su to jako dobro prihvatili. Za ploču, to je sve aranžerski bogatije.

Koja je udarna kompozicija?

Ima nekoliko jako dobrih. Među njima su sigurno “Pokraj naše stare škole”, “Učini nešto za mene”, “Dalje moram sama”.

Kako vam izgleda to što dalje morate sami, bez podrške grupe?

Izgleda dobro. Sama raspoređujem obaveze i slobodno vreme. Pre je bilo drugačije. Ima puno stvari koje se moraju uraditi. Treba koordinirati saradnju sa puno ljudi. Ipak, sada imam više slobodnog vremena, a to mi je veoma važno. U svakom slučaju, mislim da je dobro da se sama brinem za pesme koje ću pevati. U “Fosilima” je to uvek Rajko radio. U sadašnjoj situaciji ne bih nikome to dozvolila.

Da li će se na vašoj ploči naći neka kompozicija Rajka Dujmića?

Ne. Tražila sam od njega da mi napiše neku pesmu, ali mi je rekao da nema vremena. Kompozitori na mojoj ploči su Vlado Delač, Zdenko Runjić, Davor Jašek, Tonči Huljić. Verujem da će na ovoj ploči svako moći da nađe nešto za sebe. Pesme su lepe, pevljive, u okvirima komercijalnog.

Đurđica Barlović i Rajko Dujmić

Đurđica Barlović i Rajko Dujmić

Verujete li da ćete zadržati svoju publiku?

Mislim da će moja publika ostati ista. Oni koji su me voleli ranije nemaju razloga da me ne vole i dalje. Ima i onih koji neće voleti “Fosile” u novom sastavu, a ima i onih koji će voleti i jedne i druge. Deca su moja brojna publika. Sudeći po pismima i telefonskim pozivima jedva čekaju moju ploču.

Da li vam se čini da publika žali što ste napustili grupu?

Većini je žao što je došlo do toga. Ali kad se to već dogodilo – šta se može. Ima mesta za sve. Ostala sam u dobrim odnosima sa članovima grupe.

Planirate li, možda, neku turneju preko leta?

Prvo ću pevati na Splitskom festivalu, a onda bi trebalo da dođe letnja turneja. Imam sada dosta materijala da se propagira. Ipak, udarna reklama za ploču počeće u septembru kada se ljudi vrate sa godišnjeg odmora.

U poslednje vreme pevači sve češće menjaju diskografske kuće. Vi ste ostali verni Jugotonu.

Sve kuće imaju svoje prednosti i nedostatke. Normalno je da ostanem u kući u kojoj sam bila do sada pošto smo uspeli da se dogovorimo u obostranom interesu. Ja sam sada nekoliko dana non-stop bila u “Jugotonu”. Bilo bi mi nemoguće da toliko vremena provodim u PGP RTB na primer. Ima stvari koje se ne mogu obaviti telefonski.

Izgleda da je u modi da se ploče snimaju u inostranstvu. Ili zaista mi nemamo neophodne tehničke uslove za snimanje kvalitetne ploče?

Ne verujem da nema dobrih studija. Važan faktor, možda najvažniji je čovek. U inostranstvu ljudi znaju bolje da iskoriste tehniku koju imaju. Ipak, mnogi pevači idu u inostranstvo da bi mogli da se pohvale da su tamo snimali. Stvaranje ploče je jedan lanac u kome sve zavisi jedno od drugog.

Ipak, od loše pesme nikakvom tehnikom se ne može napraviti dobra, ali od dobre se, uz dobar aranžman može napraviti još bolja. Naravno, mnogo zavisi i od pevača.

/autorica: Ljiljana Jovanović, RTV revija, lipanj 1984./ Yugopapir /

.

Show

Treća sreća: Hrvoje Hegedušić (80) oženio je 35 godina mlađu Ljerku

Iza Hegedušića su dva braka. Bio je oženjen s pjesnikinjom Majom Perfiljevom, dok je s drugom suprugom pjevačicom Ksenijom Erker proveo 40 godina.

Objavljeno

|

Autor

Poznati  glazbenik, skladatelj te glazbeni producent Hrvoje Hegdušić oženio je svoju višegodišnju partnericu  i i profesoricu glazbene teorije Ljerku Šemeš.

Upoznao ju je dok je još bila gimnazijalka. Ljerka je naime kći jednog njegova starijeg kolege s radiostanice, gdje je bila na praksi 1984. kao učenica iz Križanićeve, a povezala ih je glazbena suradnja.


“U međuvremenu se udala, rodila dvoje djece, a upisani teoretski smjer Muzičke akademije nije završila. Nakon 20 godina što je prekinula studij, nagovorio sam je da se vrati na Akademiju i diplomira. Danas ima stančić u Crikvenici, radi u Glazbenoj školi u Voloskom, obožava svoj posao. Zimi smo pretežito kod nje, dok je moj stan u Selcu u biti studio gdje radim. Znam Ljerku u dušu, kao i ona mene. Uvijek sam joj pri ruci, to je jedan fini odnos, nerazdvojni smo. Baš smo skupa”, komentirao je za Jutarnji list 2016. godine.

Prema pisanju Večernjeg lista, skromno vjenčanje održalo se u Selcima gdje oboje žive. Ljerki je kuma bila prijateljica Svjetlana, a Hegedušiću starija kći, glumica Hana Hegedušić, koju je dobio u dugogodišnjem braku s Ksenijom Erker. Prije nje bio je u braku s pjesnikinjom Majom Perfiljevom.

“Hrvoje i ja stigli smo na kraj našeg zajedničkog 40 godina dugog putovanja kao umorni putnici i bez ljubavne prtljage. Moja ženska priroda pronašla se u djeci i unucima, a njegova muška priroda pronašla je novu ljubav. Kad se baka i djed rastaju, to je i tužno, i groteskno, i pomalo sramno i o toj temi neću više ništa reći”, rekla je omiljena Erker za Gloriju 2013. godine.

Ksenija Erker (foto: Vikend)

“Kada sam se zaljubila sa 17 godina, mislila sam da je to za cijeli život. Sad znam da je život putovanje i ja sam imala čovjeka s kojim sam putovala 40 godina. Sada su tračnice otišle svaka na svoju stranu, ali putovanje nije prestalo ni za njega ni za mene. On je otišao, odselio se u Selce i želim mu apsolutno sve najbolje. Posljednjih deset godina Hrvoje i ja najbolje smo komunicirali kao baka i djed, a najlošije kao muškarac i žena. Ipak, jako se dobro nosim sa svim i veseli me što i dalje imamo naša zajednička okupljanja, dječje rođendane na kojima dobro funkcioniramo”, rekla je Ksenija iste te godine za Story.

Hegedušić je pak 2016. Jutarnjem listu rekao: “Kad nemaš zajedničkih briga oko djece, isplivaju na scenu sve proturječnosti, nerazumijevanja… Je li hrabro ući u osmom desetljeću u novi život? Pa puno je hrabrije predati se, ostati zatočen u nezadovoljstvu. Biti svjestan da to u čemu živiš ne valja, svjesno strpjeti, biti neprestano u stresu… Mislim da čovjek za takvu odluku treba biti udaren u glavu. Brinem li se hoću li jednom ostati sam? So what? Hans Fallada je napisao da svatko umire sam. Ljudi moraju shvatiti da su uvijek sami. I da sami trebaju biti zadovoljni. Tek kad si zadovoljan, postaješ pozitivan za okolinu, svi se onda na tebe lijepe.”

Nastavi čitati

Život počinje s 50!

Mi smo medij zajednice. Razbijamo predrasude o starenju i starosti – živimo. Pratimo teme zdravlja, zdravstvene, obiteljske i mirovinske politike, politike, kulture, zabave, znanosti i životnog stila. Želimo vas ohrabriti, povezati i inspirirati kako biste zdravije i aktivnije uživali u životu. Naš moto je: Živite brzo, umrite stari. Jako stari.

EPP