“Propjevao je u svom rodnom Osijeku još kao dječak i, umjesto Krunoslav i Kruno, htio je biti – Kićo! Ne krije da su mu osobe nježnijeg spola slabost i nikad ne pokušava opirati se njihovim dražima”, pisao je daleke 1970. godine erotski časopis Adam i Eva. Razgovor s tada mladim Slabincem, naslovljen “U dugim noćima kad srce se slama” prenosimo u cijelosti.
Sve pesme koje su mu donele uspeh (“Plavuša”, “Venčanja neće biti”, “Jednom u životu”, “U dugim noćima”, “Cvet čežnje”, “Više nećeš biti moja”, “Ne pitaj s kim ni zašto”) govore o ljubavi i stoga nije čudo što je i kršni i markantni Kićo jedan od onih “tigrova mikrofona” pred kojim žene ne mogu da ostanu hladne.
Kao dečak, Krunoslav Slabinac Kićo nije imao nekih drugih želja osim da postane pevač i da – peva. Dok su njegovi vršnjaci maštali o skalpelima i avionima, Kićo je trčao da peva gde god se – pevalo.
tekst se nastavlja ispod oglasa
U početku su to bili dečji horovi. Zatim poznati osiječki vokalno instrumentalni sastav “Dinamiti”. U njemu je Kićo kao pevač bio glavni “dinamit” i na kraju, vrtoglava i značajna karijera zvezde mikrofona.
U prvim danima (i dugim noćima) ambicioznom momku iz Osijeka koji se, posle odluke da napusti rodni grad preselio u Zagreb, nije sve išlo glatko. Međutim, “Dinamiti” su u tom trenutku doživljavali neminovnu krizu, a Kićo je morao od nečeg da živi. U Zagrebu je naišao na teškoće: pevača je bilo dovoljno i niko nije imao ni želje ni vremena da sudbinu jednog nesumnjivog talenta uzme u svoje ruke.
Sreću mu je donela – plavuša!
Neki prijatelji, među kojima pesnik Zvonimir Golob i Arsen Dedić, pokušali su da nagovore šefa “Emovaca” Ivicu Krajača da umesto Mira Ungara koji je tada napustio kvartet, angažuje Slabinca. Krajač u tom trenutku nije imao dobar nos i, možda bi se gorko pokajao zbog svog tadašnjeg brzopletog zaključka da je Kićo “suviše nepoznat i suviše rizičan” da nešto kasnije, kao zamenu nije našao talentovanog i grlatog Sašu Sabljića.
Međutim, snaga koja će Slabincu kasnije omogućiti glasovne egzibicije od kojih podrhtavaju kristalni lusteri, pojavila se tada u obliku želje da nekako uspe. Njegovih pet minuta počelo je onog srećnog časa kad je (u dugim noćima) napisao “Plavušu” i otpevao je tako proživljeno da je svaka značajnija muzička smotra bez njega postala nezamisliva.
Posle toga, Kićo je nezadrživo krenuo ka vrhu. Svaka nova interpretacija značila je korak dalje; od prilike do prilike postajao je sve bolji; bio je to najočigledniji napredak i uspon koji je zabeležen u našoj zabavnoj muzici. Ako i nije pokupio nagrade na svim festivalima na kojima je učestvovao, sve pesme koje je pevao postale su hitovi na top listama časopisa i radio stanica.
I, dok su još prošle godine u Opatiji o njemu govorili više kao o bliskom prijatelju Gabi Novak, ove godine je na istom festivalu odneo svoju najubedljiviju i najzaslužniju pobedu. Jer, istog trenutka kad je Kićo onako sugestivno doviknuo publici “Više nećeš biti moja”, svima je bilo jasno da šampion “Opatije 70” može da bude samo on.
Mada mnogi pokušavaju da ga strpaju u “klub imitatora Toma Džonsa” (zbog čega je Kićo na Toma lako alergičan), niko ne može da mu ospori talent i kvalitet. “Ne volim kad mi neko kaže da sam ‘sin Toma Džonsa'”, kaže Kićo. “Pokušavam da stvorim neki svoj stil i mislim da u tome uspevam. Imao sam mnogo teških trenutaka (u dugim noćima), tako da sada istinski umem da svim bićem uživam u uspehu koji je za mene kao dodir žene.”
Kad je reč o ženama, logično je da Kićo voli – plavuše! Osim plavuša, dopadaju mu se pevačica Dasti Springfild (takođe plavuša), Pol Njumen, Elizabet Tejlor i Džeri Luis. Najslađe se smeje filmovima sa Tomom i Džerijem, a najradije gleda TV dnevnik.
Bez obzira što mora da pazi na liniju, “slab je i neotporan” kad se nađe pred bogatom trpezom. “Najsrećniji sam kad se nađem pored žene koja me razume”, kaže pevač. “Međutim, takvih je malo. Ne mogu se pohvaliti ni velikim brojem pravih prijatelja i zato zavidim svima koji su u bilo kojoj vrsti prijateljstva našli smisao života.”
“Često se viđam sa Gabi Novak baš zato što ume da me shvati i na onaj svoj fini i tihi način smiri besove koji me povremeno spopadaju. Ima trenutaka kada mi se čini da bi brak bio dobra oaza u životu kakvim živim, a onda se uplašim za svoju slobodu i – povlačim se.”
Uspeh kao dodir žene
Crn, sa svetlim očima, ne naročito visok ali korpulentan, uvek u pokretu, koleričan, u trenucima ljutnje čak i neprijatan, ćudljiv ali sa tačno određenim ciljevima pred sobom, plahovit i naprasit ali sa jednim šarmom čije dejstvo neutrališe sve “gafove”, Kićo Slabinac je u ovom trenutku “jedan sa vrha” i zato zanimljiv iz svih mogućih aspekata.
“Ne ponašam se kao zvezda, pa je razumljivo što sam ogorčen kada mi pripišu postupke koji su mi inače strani i koje sam, možda, mogao načiniti samo ako sam bio malo ‘veseliji’. Ipak, zašto mi ljudi sve odmah uzimaju za zlo, kada i ja moram imati neke svoje ventile, mogućnost da dam sebi oduška posle potpune koncentracije koju postižem pred mikrofonom?”
Višestruko neukrotiv
Osim što ne može da ukroti svoju prirodu, Kićo slične probleme ima i sa kosom. Bujni uvojci nerviraju ga naročito ujutru, kada obavezno započinje “operacija kosa”: kvašenje glave, ravnanje loknica i sušenje fenom!
Posle obavezne čaše mleka, sledi “operacija oblačenje”. O Kićinoj eleganciji brine se zagrebački modni kreator Rikard Gumzej čijoj maštovitosti pevač dodaje znatan stepen sopstvene modne smelosti.
Kada je i to obavljeno, počinje svakodnevna tura: radio, “Jugoton”, kontakti. U poslednje vreme obaveze su sve veće, a termini sve ispunjeniji: pored prisutnosti na svim domaćim muzičkim dogodovštinama, Slabinac postaje sve popularniji i u Sovjetskom Savezu. Tamo je već stekao krug publike koja sa nestrpljenjem čeka svaki njegov novi dolazak.
Kićo je jedan od retkih pevača koji nemaju kola. “Maštam o nekom poršeu, ali za sada se još nisam rešio da sednem za volan”, kaže pevač. “Mnogo više od ta četiri točka koja su u naše vreme postala zaraza, očaravaju me sunce, boks, Klej, ciklame, Edgar Alan Po, “Dugo toplo leto”, gluma, gitara. Da, i žene i novac. Zar vas to čudi?” (Eva i Adam, studeni 1970. / Yugopapir)
tekst se nastavlja ispod oglasa
