Zbog sebičnih roditelja pati mi ljubavni život: Zbilja rijetko čuvaju unuke

Majka dvoje male djece požalila se u Facebook grupi “Mamine Tajne” da joj roditelji premalo pomažu s unucima. Žive u istom gradu, u ranim su pedesetima i, kako piše, djecu vide otprilike tri puta mjesečno. Njoj to nije dovoljno, osobito zato što joj uz dvoje male djece nedostaje vremena za brak, prijatelje i život izvan roditeljskih obaveza.

„Meni je teško s dvoje jako male djece. Idu oni u vrtić i ja imam vrijeme za sebe, ali često poželim sa suprugom imati romantičnu večer bez obaveza ili da izađemo van s prijateljima nasamo. Imamo puno prijatelja koje skoro nikad ni ne vidimo i počeli smo se udaljavati od društvenog života“, napisala je članica grupe.

Roditelji ponekad uzmu djecu preko vikenda, ali to nije dovoljno pa romatika ne dolazi na red. „Tada se ja najčešće ubijam od čišćenja i gomile nagomilanog veša i navečer zbilja nisam ni za što. Nemojte me krivo shvatiti, nije da se žalim i kukam, nego zbilja više ne znam jesam li ja luda ili kakvo je to vrijeme došlo“, nastavila je.

„Ne čekam da me netko spasi“

Komentatorica Leila S. odgovorila joj je iz sasvim drukčije životne pozicije. Majka je šestero djece, od kojih najstariji ima 21 godinu, a ostali 14, 12, 8, 6 i 4 godine. Pomoć šire obitelji, kaže, gotovo nikada nije imala pa je s vremenom prestala na nju računati.

„Za tih 16 godina gotovo da i ne znamo što znači biti sami, popiti kafu u miru ili jednostavno odmoriti jedno uz drugo. Suprugovi roditelji odavno nisu među živima, a moji su daleko. Nikada nisam imala nekoga na koga bih mogla računati kada je bilo najteže. Ne čekam da me netko spasi, ne pitam i ne očekujem. Samo nastavim, pa kako Bog odredi“, napisala je.

Jednu rečenicu suprugove sestre posebno je zapamtila. „U šali sam rekla kako bi tetka mogla nekad pričuvati djecu. Pogledala me i rekla: ‘Nije ih tetka rodila. Imaju oni roditelje.’ Te riječi su me boljele više nego što sam tada pokazala. Ne zato što je odbila, nego zato što sam shvatila da nemam kome pokucati na vrata kada mi ponestane snage.“

„Nama to nije bila tlaka nego privilegija“

Ksenija N., baka dvojice pubertetlija, stala je na drugu stranu rasprave. Dok je njezina kći studirala i dojila, baka i djed bili su ondje kad je trebalo, ne zato što su morali, nego zato što su smatrali da tako obitelj funkcionira.

„Ja sam s klincem čekala pred faksom dok je polagala ispite. Kad je trebalo, i muž i ja smo bili i taksi i čuvalice jer je to bio jedini način da kćer i zet mogu ispunjavati obveze koje su morali. Nikad ih nisu ostavljali da ih se riješe. Zato danas imamo s njima predivan odnos. Nama to nije bila tlaka nego privilegija. Neprocjenjivo zajedničko vrijeme“, napisala je.

„Naravno da su djecu rodili sebi, ali sudjelovanje u njihovom odrastanju stvorilo je veze koje su potrebne i njima i nama“, dodala je.

„To što vi čistite vaš je problem“

Iva M. nije imala puno razumijevanja za početnu pritužbu. Njoj roditelji koji unuke viđaju nekoliko puta mjesečno i povremeno ih uzmu na vikend ne djeluju ni hladno ni sebično, nego sasvim prisutno.

„Ne vidim u čemu je problem. Ljudi su mladi, očito još i rade, kud više? To što vi čistite, a ne odete na romantični vikend kad ih oni uzmu, vaš je problem. Djecu ste rodili sebi i tako se ponašajte. Vodite ih na druženja s prijateljima, uzmite dadilju.“