Iako su njene vršnjakinje već debelo u mirovini, pjevačici Nedi Ukraden (69) karantena najteže pada baš zbog toga što ne može – na posao. Povukla se u jednosoban stan svoje kćeri Jelene u kojem će dočekati prestanak rigidnih protuepidemijskih mjera koje vladaju u Beogradu.
Na pitanje hoće li je ova kriza financijski ugroziti odgovara potvrdno, no odgovorna je i sluša preporuke stručnjaka. Kaže, situacija je izvanredna i opasna.
“Pa, koga neće? Meni je do sada već otkazano deset koncerata, zatvorili smo dječju igraonicu u Beogradu, imali smo desetak zaposlenih ljudi. Uvijek su pjevači bili slobodni strijelci, ali svi mi imamo neke obaveze. Ja sam uvijek u nekim kupovanjima, investicijama, ne držim pare u slamarici. Želim da svojoj kćerki, zetu, unucima ostavim nešto. Da ne bude samo, bila jednom jedna Neda koja je samo pjevala, otišla je, a ništa nije ostavila. Neka me moja djeca pamte ne samo po pjesmi, već i po onome što sam im ostavila. Ja sam neko tko se jako ponosi svojom obitelji. Oni su mi i lijek, terapija, podižu mi moral”, ispričala je za portal Expresstabloid.ba.
tekst se nastavlja ispod oglasa
U razgovoru za bosanski portal Ukraden otkriva da nije podlegla koronašopingu te da se dragi ljudi brinu da ima sve što joj je potrebno.
“Mislim da je mnogima od nas ova osama dobrodošla, da se malo svi resetiramo, da se malo preispitamo, saberemo, da postavimo neke stvari na svoje mjesto. Šta nam je bitno, šta je nebitno, da shvatimo koliko smo se puta zbog sasvim nebitnih i glupih stvari nervirali”, govori pjevačica.
“Ja sam netko tko je cijelog života bio na kotačima. Prešla sam na tisuće kilometara, ovo samo po sebi je jedan strašan šok. Ali imam ljude, meni drage ljude oko mene, koji me zovu, snabdjevaju sa onim što mi treba, a vjerujte mi meni ne treba mnogo. Nisam nikakve zalihe napravila, nemam strah od gladi, živim sasvim jednostavno. Zovu me prijatelji iz Sarajeva, Zagreba, Beograda, Skoplja… jako sam dobro umrežena sa mojim nekadašnjim kolegama iz srednje škole. Jako me vesele njihovi prilozi, citati… Sve u svemu, jesam sama, ali nisam sama. Ne mogu jednostavno shvatiti da se moraju psiholozi angažirati da se pomogne nekim ljudima, jer oni eto, bože moj ne mogu biti u izolaciji. Niko nije gladan, a tko je gladan neka zove, donijet će mu se”, zaključuje Neda Ukraden.
tekst se nastavlja ispod oglasa