Prati nas

Ljubav i seks

Ljubav za sve!

Greška u nama: Zašto nam na živce idu sretni parovi koji ne skrivaju ljubav?

Iako utjehu možemo pronaći u osuđivanju drugih, to je kratkotrajno gorko zadovoljstvo. Nakon 25 godina vođenja grupnih terapija na temu zdravih veza mogu reći jedno – nitko se ne nađe u sretno vezi, ako prije toga nije radio na sebi. Sreća je nešto što unosimo u vezu, a ne nešto što vam drugi daju. To je bolan put s posrtanjima i padovima, ali samo oni koji se osobno razviju mogu uživati u dugotrajnom odnosu punom ljubavi.

Moje Vrijeme

Objavljeno

|

foto: Hermes Rivera/Unsplash

Popularni pjevač u sedamdesetim godinama života i njegova mlađa supruga rado s novinarima pričaju o svojoj ljubavi. Često na društvenim mrežama objavljuju sretne trenutke. Primjerice, fotografije iz kade za godišnjicu braka ili iz jacuzzija povodom Valentinova.

Komentari na takve objave uobičajeno su podijeljeni. Jedni misle da je riječ o neukusu i pretjeranom otkrivanju intime, iako će sami vrlo rado škicnuti kroz odškrinuti prozor tuđeg života. O tomu svjedoče pokazatelji čitanosti takvih objava. Jer takva je ljudska priroda. Drugi će reći kako je lijepo da se ljudi, unatoč svim preprekama, vole i usude biti primjer drugima. Razumijemo prve, a s drugima se slažemo.


No postoje i oni treći koji će vođeni vlastitim problemima zagaditi svaki pozitivni kontekst komentirane priče; u ljepoti će tražiti ružno, u ljubavi materijalnu korist, u tuđoj bračnoj postelji probleme i uljeze… I to je, kažu psiholozi, potpuno normalno. Tuđa sreća može nam ići na živce.

Trebamo li druge trpati u kavez ili izaći iz njega?

Psihoterapeut Sean Grover ovaj fenomen tumači pričom o ptici koja živi u kavezu u sjenovitoj sobi. Nije poznavala druge ptice ni prostore dok vlasnica jednog dana, kako bi počistila kuću, krletku nije iznijela u vrt. Kada je ptica ugledala druge ptice da slobodno lete nebom ogročeno je pomislila kako bi i te ptice trebale biti u kavezima.

Odlučila ih je ignorirati, ali sve u vezi drugih slobodnih ptica uznemiravalo je njeno biće. “Kako su plitke i neodgovorne!” zacvrkutala je. Čak je i njihovo lijepo pjevanje bilo mučenje za zatvorenu pticu. “Kada bi barem prestale graktati”, kazala je.

Konačno, nakon cjelodnevnog čišćenja, vlasnica je vratila krletku s pticom u mračnu sobu. Ptica je osjetila olakšanje. I nikada nije razmišljala o rešetkama u kojima živi ili životu koji se događa izvan njih.

Kolika je naša krletka?

Grover kaže da svaki puta kada utonemo u sumorne rutine, prihvatimo poslove koji nas ne ispunjavaju, uđemo u veze koje nas ne zadovoljavaju i napustimo vlastite snove – naša krletka postaje manja. Umjesto da promišljamo vlastite izbore i stavove, tražimo žrtvene jarce. U tom smislu, sretni ljudi uvijek su na meti nesretnih.

Nezadovoljstvo uvijek traži društvo, piše ovaj psihoterapeut za Psychology Today, pa navodi zašto nas sretni parovi, oni koji javno pokazuju svoju ljubav, mogu ispuniti neugodom.

1. Sretni ljudi pokazuju intimnost koja nedostaje našim životima
2. Sretni zaljubljeni ljudi pokazuju nam ono što smo htjeli imati, a nemamo
3. Sretni ljudi u drugih pobuđuju osjećaj usamljenosti

“Iako utjehu možemo pronaći u osuđivanju drugih, to je kratkotrajno gorko zadovoljstvo. Nakon 25 godina vođenja grupnih terapija na temu zdravih veza mogu reći jedno – nitko se ne nađe u sretno vezi, ako prije toga nije radio na sebi. Sreća je nešto što unosimo u vezu, a ne nešto što nam drugi daju. To je bolan put s posrtanjima i padovima, ali samo oni koji se osobno razviju mogu uživati u dugotrajnom odnosu punom ljubavi.”

“I zato drugi put, prije no što nešto zamjerite zaljubljenom paru, sjetite se krletke i zarobljene ptice. Odbacite svoje zamjerke i ogorčenost pa se zapitajte – Kako i ja mogu dobiti malo toga?” zaključuje Grover.

.

Ljubav i seks

Au revoir, drugarice! Jugoslaveni se razvode, gdje je nastao problem?

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj svaki treći brak završi razvodom. U bivšoj državi sedamdesetih godina raskidao se svaki deseti brak i to je već tada prepoznato kao rastući problem.

Moje Vrijeme

Objavljeno

|

Autor

“Moja žena me ne razumije” – to zvuči kao otrcana fraza, ali je mnogi izgovaraju. Tako je beogradski časopis za seksualno prosvjećivanje “Eva i Adam” daleke 1970. godine započeo analizu raspada jugoslavenskih brakova. Tekst prenosimo u cijelosti.

Jedan lekar i jedna profesorka razveli su se “zbog neslaganja naravi”. Njihova ispovest pred sudom imala je, međutim, sasvim drugu suštinu. “Moja žena me nije shvatila onakvog kakav sam”, rekao je lekar. “Kao čoveka, kao ljubavnika, kao životnog saputnika. I eto – potražio sam drugu ženu koja me je bolje razumela.”


Ovo je jedan od 25.840 razvedenih brakova samo prošle godine. Prema statistikama, u Jugoslaviji je danas gotovo svaki deseti brak – promašen.

Koji su uzroci ovako masovnih razvoda? Obično slušamo: “o polnoj nezrelosti”, “o ekonomskoj migraciji”, o “dinamičnom razvitku”, o “psihičkim traumama našeg veka”, o “emancipaciji žene”, o “humanizaciji zakonodavstva”. A pred sudom – koji je izgleda postao “najpogodnije” mesto za razgovore o porodičnoj “sreći” – priče o “uzrocima” ipak izgledaju drukčije.

Mašta i stvarnost

Irena je bila srećna kad je mladić zaprosio. Uopšte, svi su budućem bračnom paru proricali lepu budućnost. Nikome, pa ni Ireni nije padalo na um da će koreni njihovog razvoda početi još prve bračne noći.

Dvadeset šestogodišnji mladić, sada muž, bio je do juče ljubavnik jedne zrele žene. Prvu bračnu noć sa “neiskusnom” osamnaestogodišnjom Irenom doživeo je kao “neprijatno razočarenje”.

Potražio je ljubavnicu još u medenom mesecu. A na sudu je mogao samo da kaže: “Ljutio sam se na Irenu. U svojoj mašti sam sve to drukčije zamišljao. Nesvesno sam tražio bolju partnerku.”

Kad oni koji se bave razvodima brakova zbiraju uzroke. (Ovaj primer je verovatno u onoj grupi “polne zrelosti ili nezrelosti”)

Au revoir, drugarice!

Njih dvoje su bili 15 godina u braku. Sa dvoje dece i njegovom skromnom platom porodica se nije mnogo razlikovala od desetine drugih. Onda je on pre nekoliko godina otišao na rad u Francusku.

U početku je redovno pisao i dolazio za božične praznike. Ali, poslednji put je došao da na sudu “pristane” – na razvod. Jednog Božića “priznao” je majci svoje dece da je u lepšem svetu našao bolju ženu. Ona: šta je mogla? Podnela je tužbu za razvod braka.

“Poznavao sam ovu porodicu”, priča sudija provincijskog suda. “Imao sam žarku želju da ih pomirim. Ali to bi bilo samo krpljenje nečega što je bar u njegovoj psihi sigurno već bilo – puklo. Odvezao se kolima strane registracije i nikad ga više nisam video. Samo ponekad sretnem njegovu bivšu ženu. Ne priča o svojoj sudbini. Samo svakog prvog u mesecu čeka poštara – sa alimentacijom. (Primer “ekonomske migracije”)

Gorko iskustvo

“Bilo je to pre nekoliko godina”, priča ovaj isti sudija. “Nedavno, prilikom jednog drugog slučaja setio sam se one porodice.”

Čovek koji je tada stajao pred sudijom, bio je do pre godinu dana marljiv službenik filijale Socijalnog osiguranja u njihovom mestu. Ali, jednog dana ukazala se prilika: dobio je bolje radno mesto – u centrali u Beogradu.

Svakog dana je putovao 60 kilometara, a uveče se vraćao da bi sa svojom ženom, uvek iz početka, maštali o tome kako će jednog dana dobiti stan u Beogradu – i svi se preseliti. Žena koja je nekad završila Srednju ekonomsku školu nikad se nije zaposlila.

Sada međutim, kada on po ceo dan nije bio kod kuće počela je da misli o tome. Kad mu je jedne večeri saopštila da je našla posao u njihovom malom gradu, bio je prilično iznenađen. Ipak, šta je mogao, dozvolio je i – sve je počelo.

“Sve češće, kad sam se uveče vraćao, ona nije bila kod kuće”, rekao je on kasnije na sudu. “Sve manje je imala vremena za mene i decu. I uvek je, s nekom ljutnjom, imala “opravdanje” za svoje odsustvovanje. Trpeo sam to mesecima, a onda sam najzad shvatio da je lopta pukla. Pokupio sam decu, našao sobu u Beogradu, a nju ostavio njenom preduzeću i obavezama.” Nedavno su se i zvanično razveli. (Primer “emancipacije žene”)

Erotski časopis Eva i Adam

Naknada štete za “prestanak ljubavi”

Zašto se Jugosloveni, zaista, razvode? Neuspešnim jugoslovenskim brakovima bave se poslednjih godina i naučnici i zakonodavci. Sociolozi, psiholozi, pravnici ispisuju studije o tome. Ali kad su u pitanju UZROCI, njihova se mišljenja retko presecaju u zajedničkoj tački. Jedno je očigledno: mišljenja o razlozima za razvod veoma je mnogo.

Sve to svedoči o tome, rečeno je na jednom nedavnom savetovanju, kad je u pitanju jugoslovenski brak, društvu u toj oblasti predstoji i te kako veliki posao. Valjda je zbog toga, u predlogu novog Zakona o porodici, zakonodavac mnogo više “zabrinut” za posledice razvoda.

Društvo je dužno da zaštiti porodicu i ličnost ako je već u krizi – brak. Komisija za kodifikaciju porodičnog zakonodavstva Savezne skupštine pita se između ostalog: da li zakon treba da predvidi posle razvoda, pored izdržavanja, i druge mere zaštite “oštećenog” bračnog druga. Na primer: naknadu štete.

Jedni su kategorični: to je stvar građanskog prava a ne zakona o porodici. Drugi imaju sasvim oprečno mišljenje i ubedljive argumente: razvodom se bitno menja društveni i lični položaj jednog bračnog druga.

U kakvom se položaju nađu muškarac ili žena posle razvoda? Žene više nego muškarci su na milosti i nemilosti sudbine. Samo jedne od proteklih godina, oko 10.000 žena Jugoslavije ostalo je posle razvoda – bez sredstava za život.

U jednom desetogodišnjem periodu, u sedamdeset odsto svih razvedenih brakova, žene nisu imale nikakvu školsku spremu. Računa se da 15.000 njih ostanu bez ikakve stručnosti i mogućnosti za zapošljavanje.

“Napustila sam studije i zaposlila se da bi on studirao”, rekla je jedna žena. “Kad je završio fakultet i postao ugledan član društva, napustio me je jer mu više nisam intelektualno odgovarala. Prava ironija. A za mene je sada sve kasno. Imam 40 godina i doživotno ću ostati sitan službenik.”

Da li će konačni tekst zakona priznati ovo pravo “oštećenima” – odlučiće poslanici. Ali, ma kakva da bude definitivna odluka, najmanje 20.000 razvedenih Jugoslovena željno je očekuje. (Predrag Kostić / Eva i Adam, prosinac 1970. / Yugopapir)

Nastavi čitati

Život počinje s 50!

Mi smo medij zajednice. Razbijamo predrasude o starenju i starosti – živimo. Pratimo teme zdravlja, zdravstvene, obiteljske i mirovinske politike, politike, kulture, zabave, znanosti i životnog stila. Želimo vas ohrabriti, povezati i inspirirati kako biste zdravije i aktivnije uživali u životu. Poštujemo različitosti, promoviramo toleranciju i potičemo argumentiranu raspravu. Naš moto je: Živite brzo, umrite stari. Jako stari.

EPP