Prati nas

Ljubav i seks

Zašto mnogi ljudi odlučuju biti sami nakon pedesete?

Samački život često se stigmatizira i na samce se gleda kao na ‘one koji nisu uspjeli naći nekoga’. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da samci često vode puno zanimljivije i ispunjenije živote nego oni koji su u vezama.

Silvija Novak

Objavljeno

|

Zabava za stariju ženu. Zabava za starije muškarce
foto: BigStock

U filmovima i knjigama nije lako pronaći pozitivan primjer osobre koja je sama i nije u nekoj vezi ili braku. Poruka koja se indirektno šalje je da će vas samački živoit s vremenom pretvoriti u luđaka i psihopata poput Normana Batesa iz filma Psiho. Iz nešto novije filmske produkcije tu je primjer Bridget Jones koja svoj čitav život posvećuje pronalasku idealnog partnera.

No kako piše kolumnistica portala High50 Xenia Taliotis, među njezinim divnim prijateljima i prijateljicama koji žive samačkim životom nema ni izbliza tako očajnih primjera. Neki od njih nikada nisu ni bili u vezi i zbog toga nisu nesretni, a i sama Xenia je single skoro čitavo desetljeće.


Mnogi su ljudi sami, bilo zbog vlastitog izbora ili okolnosti. Nemoguće je procijeniti koliko ih je točno, ali pretpostavlja se da ih je u Europi 2011. bilo oko 277 milijuna, te da će ih do 2020. biti oko 331 milijun.

Traženje partnera preko interneta nije za svakoga

Xenia je ostala sama kad je njezin partner umro prije devet godina. Njegova smrt bacila ju je u duboku i mračnu provaliju iz koje se jedva izvukla. Kad se napokon oporavila, bila je u srednjim 40-ima, nije bila stalno zaposlena i oko sebe nije imala pouzdan krug ljudi. Kako je bila slobodnjak, nije svaki dan odlazila na posao gdje bi mogla susretati ljude, pa je pokušala upoznati nekog putem interneta. No ispostavilo se da to nije za nju. Nedostajao joj je osobni kontakt i od upoznavanje srodne duše putem interneta brzo je odustala.

I tako je ostala sama. Djelomice je to bilo zato jer je njezin otpor prema potrazi bio veći od želje da nekoga nađe. S druge strane, nije mogla ni zamisliti da će naći nekoga tako dobrog kao što je bio njezin pokojni partner. Xenia mnoge stvari radi sama: ide u kino, u kazalište, putuje. Nije to zato jer nema prijatelja – jer ima ih mnogo – nego zato što doista spontana može biti samo ako je sama.

Psihologinja Bella DePaulo u svojem se profesionalnom radu dosta bavila pitanjem veza i samoće i kaže da je mit da nam je svima bolje kad smo u vezi.

‘Ljudi koji su sami često vode kvalitetnije živote, baš onakve kakve bi htjeli. Smiješno je pretpostavljati da je svatko tko je sam, istovremeno i usamljen. To su dvije različite stvari’, kaže doktorica DePaulo.

Štoviše, brojna su istraživanja pokazala da ljudi kad uđu u vezu, često zapostavljaju svoje prijatelje i rodbinu i koncentriraju se samo na partnera te tako zapravo ostvaruju daleko manje društvenih kontakata.

Volim svoj mir

Skoro sve kulture stigmatiziraju samoću pa se glas onih koji su sami skoro nikad ne može niti čuti. Sama Xenia s početka naše priče kaže kako joj samački život odgovara i kako je našla zadovoljstvo.

‘Imam puno prijatelja koji su sami. Svi su oni prekrasni, pametni i zanimljivi ljudi. Fran, kojemu je sada 50 godina, nikad nije bio u dužoj vezi. Kaže da mu je veza svojevremeno pala na pamet, ali nije se baš previše trudio da je i ostvari. Uvijek je bio zadovoljan u društvu samoga sebe i navikao je na takav život’, priča Xenia.

Fran kaže kako bi navikavanje na život u paru iziskivalo previše truda i prilagodbe. Voli svoj mir i to što ne mora ni sa kime razgovarati kad dođe kući. Ne voli čavrljanje i draža mu je tišina.

Što kad dođete u određene godine?

I Xenia je zadovoljna svojim samačkim životom. Pa ipak, ima neke bojazni vezane uz budućnost. Strah ju je što će biti kad bude imala 70 ili više godina i kad ljudi s kojima se sada druži možda odsele ili umru. Što kad više ne bude mogla raditi sve one stvari koje ju sada vesele?

‘Nadam se da ću još dugo moći putovati’, kaže Xenia. ‘Putovanja su moja strast. Volim posjećivati druge gradove i prijatelje koji ondje žive.’

U posljednje vrijeme samcima je lakše putovati. S obzirom da ljudi koji putuju sami ima sve više, hotelijeri i prijevoznici su se tome prilagodili i nude im posebne pogodnosti. S druge strane tu je i tehnologija koja olakšava samački život. Uz internet i društvene mreže cijeli svijet je udaljen samo nekoliko klikova pa možete razgovarati s nekim tko možda stanuje na drugoj strani planete.

Zaključak je jasan. Samački život nije nikakav bauk. Štoviše, nekima uopće ne odgovara prilagođavanje tuđim željama. Biti sam nipošto nije isto što i biti usamljen i nije točno da svi bolje funkcioniraju u paru.

.

Ljubav i seks

Au revoir, drugarice! Jugoslaveni se razvode, gdje je nastao problem?

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj svaki treći brak završi razvodom. U bivšoj državi sedamdesetih godina raskidao se svaki deseti brak i to je već tada prepoznato kao rastući problem.

Moje Vrijeme

Objavljeno

|

Autor

“Moja žena me ne razumije” – to zvuči kao otrcana fraza, ali je mnogi izgovaraju. Tako je beogradski časopis za seksualno prosvjećivanje “Eva i Adam” daleke 1970. godine započeo analizu raspada jugoslavenskih brakova. Tekst prenosimo u cijelosti.

Jedan lekar i jedna profesorka razveli su se “zbog neslaganja naravi”. Njihova ispovest pred sudom imala je, međutim, sasvim drugu suštinu. “Moja žena me nije shvatila onakvog kakav sam”, rekao je lekar. “Kao čoveka, kao ljubavnika, kao životnog saputnika. I eto – potražio sam drugu ženu koja me je bolje razumela.”


Ovo je jedan od 25.840 razvedenih brakova samo prošle godine. Prema statistikama, u Jugoslaviji je danas gotovo svaki deseti brak – promašen.

Koji su uzroci ovako masovnih razvoda? Obično slušamo: “o polnoj nezrelosti”, “o ekonomskoj migraciji”, o “dinamičnom razvitku”, o “psihičkim traumama našeg veka”, o “emancipaciji žene”, o “humanizaciji zakonodavstva”. A pred sudom – koji je izgleda postao “najpogodnije” mesto za razgovore o porodičnoj “sreći” – priče o “uzrocima” ipak izgledaju drukčije.

Mašta i stvarnost

Irena je bila srećna kad je mladić zaprosio. Uopšte, svi su budućem bračnom paru proricali lepu budućnost. Nikome, pa ni Ireni nije padalo na um da će koreni njihovog razvoda početi još prve bračne noći.

Dvadeset šestogodišnji mladić, sada muž, bio je do juče ljubavnik jedne zrele žene. Prvu bračnu noć sa “neiskusnom” osamnaestogodišnjom Irenom doživeo je kao “neprijatno razočarenje”.

Potražio je ljubavnicu još u medenom mesecu. A na sudu je mogao samo da kaže: “Ljutio sam se na Irenu. U svojoj mašti sam sve to drukčije zamišljao. Nesvesno sam tražio bolju partnerku.”

Kad oni koji se bave razvodima brakova zbiraju uzroke. (Ovaj primer je verovatno u onoj grupi “polne zrelosti ili nezrelosti”)

Au revoir, drugarice!

Njih dvoje su bili 15 godina u braku. Sa dvoje dece i njegovom skromnom platom porodica se nije mnogo razlikovala od desetine drugih. Onda je on pre nekoliko godina otišao na rad u Francusku.

U početku je redovno pisao i dolazio za božične praznike. Ali, poslednji put je došao da na sudu “pristane” – na razvod. Jednog Božića “priznao” je majci svoje dece da je u lepšem svetu našao bolju ženu. Ona: šta je mogla? Podnela je tužbu za razvod braka.

“Poznavao sam ovu porodicu”, priča sudija provincijskog suda. “Imao sam žarku želju da ih pomirim. Ali to bi bilo samo krpljenje nečega što je bar u njegovoj psihi sigurno već bilo – puklo. Odvezao se kolima strane registracije i nikad ga više nisam video. Samo ponekad sretnem njegovu bivšu ženu. Ne priča o svojoj sudbini. Samo svakog prvog u mesecu čeka poštara – sa alimentacijom. (Primer “ekonomske migracije”)

Gorko iskustvo

“Bilo je to pre nekoliko godina”, priča ovaj isti sudija. “Nedavno, prilikom jednog drugog slučaja setio sam se one porodice.”

Čovek koji je tada stajao pred sudijom, bio je do pre godinu dana marljiv službenik filijale Socijalnog osiguranja u njihovom mestu. Ali, jednog dana ukazala se prilika: dobio je bolje radno mesto – u centrali u Beogradu.

Svakog dana je putovao 60 kilometara, a uveče se vraćao da bi sa svojom ženom, uvek iz početka, maštali o tome kako će jednog dana dobiti stan u Beogradu – i svi se preseliti. Žena koja je nekad završila Srednju ekonomsku školu nikad se nije zaposlila.

Sada međutim, kada on po ceo dan nije bio kod kuće počela je da misli o tome. Kad mu je jedne večeri saopštila da je našla posao u njihovom malom gradu, bio je prilično iznenađen. Ipak, šta je mogao, dozvolio je i – sve je počelo.

“Sve češće, kad sam se uveče vraćao, ona nije bila kod kuće”, rekao je on kasnije na sudu. “Sve manje je imala vremena za mene i decu. I uvek je, s nekom ljutnjom, imala “opravdanje” za svoje odsustvovanje. Trpeo sam to mesecima, a onda sam najzad shvatio da je lopta pukla. Pokupio sam decu, našao sobu u Beogradu, a nju ostavio njenom preduzeću i obavezama.” Nedavno su se i zvanično razveli. (Primer “emancipacije žene”)

Erotski časopis Eva i Adam

Naknada štete za “prestanak ljubavi”

Zašto se Jugosloveni, zaista, razvode? Neuspešnim jugoslovenskim brakovima bave se poslednjih godina i naučnici i zakonodavci. Sociolozi, psiholozi, pravnici ispisuju studije o tome. Ali kad su u pitanju UZROCI, njihova se mišljenja retko presecaju u zajedničkoj tački. Jedno je očigledno: mišljenja o razlozima za razvod veoma je mnogo.

Sve to svedoči o tome, rečeno je na jednom nedavnom savetovanju, kad je u pitanju jugoslovenski brak, društvu u toj oblasti predstoji i te kako veliki posao. Valjda je zbog toga, u predlogu novog Zakona o porodici, zakonodavac mnogo više “zabrinut” za posledice razvoda.

Društvo je dužno da zaštiti porodicu i ličnost ako je već u krizi – brak. Komisija za kodifikaciju porodičnog zakonodavstva Savezne skupštine pita se između ostalog: da li zakon treba da predvidi posle razvoda, pored izdržavanja, i druge mere zaštite “oštećenog” bračnog druga. Na primer: naknadu štete.

Jedni su kategorični: to je stvar građanskog prava a ne zakona o porodici. Drugi imaju sasvim oprečno mišljenje i ubedljive argumente: razvodom se bitno menja društveni i lični položaj jednog bračnog druga.

U kakvom se položaju nađu muškarac ili žena posle razvoda? Žene više nego muškarci su na milosti i nemilosti sudbine. Samo jedne od proteklih godina, oko 10.000 žena Jugoslavije ostalo je posle razvoda – bez sredstava za život.

U jednom desetogodišnjem periodu, u sedamdeset odsto svih razvedenih brakova, žene nisu imale nikakvu školsku spremu. Računa se da 15.000 njih ostanu bez ikakve stručnosti i mogućnosti za zapošljavanje.

“Napustila sam studije i zaposlila se da bi on studirao”, rekla je jedna žena. “Kad je završio fakultet i postao ugledan član društva, napustio me je jer mu više nisam intelektualno odgovarala. Prava ironija. A za mene je sada sve kasno. Imam 40 godina i doživotno ću ostati sitan službenik.”

Da li će konačni tekst zakona priznati ovo pravo “oštećenima” – odlučiće poslanici. Ali, ma kakva da bude definitivna odluka, najmanje 20.000 razvedenih Jugoslovena željno je očekuje. (Predrag Kostić / Eva i Adam, prosinac 1970. / Yugopapir)

Nastavi čitati

Život počinje s 50!

Mi smo medij zajednice. Razbijamo predrasude o starenju i starosti – živimo. Pratimo teme zdravlja, zdravstvene, obiteljske i mirovinske politike, politike, kulture, zabave, znanosti i životnog stila. Želimo vas ohrabriti, povezati i inspirirati kako biste zdravije i aktivnije uživali u životu. Poštujemo različitosti, promoviramo toleranciju i potičemo argumentiranu raspravu. Naš moto je: Živite brzo, umrite stari. Jako stari.

EPP